Kosti su izuzetno specijalizovano vezivno tkivo koje se sastoji od me\u0161avine guste organske matrice i neorganskih mineralnih komponenti. Kosti se karakteri\u0161u \u010dvrsto\u0107om i mehani\u010dkom otporno\u0161\u0107u. Kosti me\u0111usobno variraju po obliku, veli\u010dini i gusto\u0107i, a sve zajedno formiraju skeletni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
Povr\u0161ina kosti prekrivena je periosteumom, membranom odgovornom za process rasta kostiju i formaciju kalusa kod pojave fraktura. \u010cvrsti deo kosti (korteks), koji predstavlja sloj guste ko\u0161tane materije nalazi se ispod periosteuma; ispod \u010dvrstog dela kosti nalazi se sun\u0111erasti deo (tako\u0111e nazvan trabekule), u kome se nalazi ko\u0161tana sr\u017e odgovorna za proizvodnju krvnih \u0107elija.<\/p>\n
<\/p>\n
Zavisno od oblika koji imaju, kosti se dele na duge, pljosnate, kratke i nepravilne. Duge kosti prete\u017eno rastu u du\u017einu (me\u0111u njih spadaju butna kost, golenja\u010da, lisnja\u010da, \u017ebica, lakatna kost, nadlaktica); pljosnate kosti karakteri\u0161u se ve\u0107om \u0161irinom i du\u017einom od debljine (takve su kosti lobanje, lopatica, grudna kost); kratke kosti otprilike se srazmerno razvijaju u sve tri dimenzije (poput kostiju \u0161ake i stopala); nepravilne kosti nemaju jedan dominantan morfolo\u0161ki element\u00a0 \u00a0(poput pr\u0161ljenova na primer). U normalnim okolnostima kosti prestanu da rastu kada osoba iza\u0111e iz puberteta, odnosno krajem druge i po\u010detkom tre\u0107e decenije \u017eivota.<\/p>\n
<\/p>\n
Kratke kosti karakteri\u0161u se pribli\u017eno istim rastom u sve tri dimenzije (imaju pribli\u017eno kockasti oblik), zbog njihove smanjene pokretljivosti i prisustva u brojnim fasetnim zglobovima. U ljudskom skeletu kratke kosti nalaze se u sastavu \u0161ake i stopala. One se sastoje od sun\u0111erastog tkiva oko koga se nalazi \u010dvrsto ko\u0161tano tkivo.<\/p>\n
<\/p>\n
Me\u0111u poreme\u0107ajima vezanim za kratke kosti javljaju se brahidaktilija i ahondroplazija. Brahidaktilija je poznata i kao skra\u0107enje prstiju na rukama i nogama zbog neuobi\u010dajeno kratkih kostiju. Ovo stanje se obi\u010dno nasle\u0111uje, mada mo\u017ee biti simptom nekih genetskih poreme\u0107aja. Postoje razli\u010diti oblici brahidaktilije(Tip A, B, C, D, E), zavisno od toga kod koje kosti se skra\u0107enje javlja. Jo\u0161 jedno oboljenje iz ove grupe poznato je kao ahondroplazija, karakteri\u0161e se jedinstvenim oblikom patuljastog rasta i deformiteta kostiju. To je \u010desto nasledno oboljenje koje se javlja zbog poreme\u0107aja u formiranju kostiju. U oba slu\u010daja le\u010denje nije neophodno, me\u0111utim, ukoliko se javljaju neki od problema (poput ote\u017eanog hoda ili nemogu\u0107nosti hvatanja predmeta), preporu\u010duje se fizikalna terapija.<\/p>\n
<\/p>\n
Kalcijum je veoma va\u017ena komponenta svakodnevne ishrane. Kalcijum koji se unese skladi\u0161ti se u kostima kao vrsta mineralnog depozita koji poma\u017ee u ja\u010danju kostiju i u o\u010duvanju njihovog zdravlja.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Kratke kosti imaju razli\u010dite uloge u ljudskom organizmu:<\/p>\n
<\/p>\n