Autonomni nervni sistem predstavlja deo perifernog nervnog sistema i reguli\u0161e odre\u0111ene procese u organizmu kao \u0161to su disanje,krvni pritisak\u00a0 i funkcije unutra\u0161njih organa.\u00a0 Ove funkcije su automatske i vr\u0161e se na nesvesnom nivou i u sadejstvu sa somatskim nervnim sistemom.<\/p>\n
<\/p>\n
Autonomni nervni sistem predstavlja deo perifernog nervnog sistema koji kontroli\u0161e funkcije unutra\u0161njih organa kao \u0161to su jetra, \u017eeludac, \u017eu\u010dna kesa, genitalije, plu\u0107a, srce, krvni sudovi, \u017eeludac, znojne i pljuva\u010dne \u017elezde kao i digestivne \u017elezde i pridru\u017eeni mi\u0161i\u0107i.<\/p>\n
<\/p>\n
Mo\u017ee se podeliti na tri dela: simpati\u010dki nervni sistem (priprema organizam na stresne situacije), parasimpateti\u010dki nervni sistem (reguli\u0161e funkcije oganizma tokom normalnih situacija) kao i enteri\u010dkog nervnog sistema. Simpati\u010dki nervni sistem poti\u010de od ki\u010dmene mo\u017edine, pogotovo sa torakalnog i lumbalnog nivoa.<\/p>\n
<\/p>\n
Nastavci ovih neurona obezbe\u0111uju brojne strukture, ganglije, lokalizovane u blizini ki\u010dmene mo\u017edine. Iz ovog razloga preganglionska vlakna (porekla iz kosti) kao i postganglionska (porekla iz ganglija). Oni formiraju mi\u0161i\u0107 ili \u017elezdu. Samo nekoliko preganglijskih vlakana stupaju u direktan kontakt sa drugim ganglijama.<\/p>\n
<\/p>\n
Tela neurona parasimpati\u010dkog nervnog sistema nalaze se u sakralnim regijama ki\u010dmene mo\u017edine i produ\u017eenoj mo\u017edini mati\u010dnih \u0107elija, gde su lokalizovani kranijalni nervi III,VII,IX i X te grade peganglionska paasimpati\u010dka vlakna.<\/p>\n
<\/p>\n
Ova i vlakna porekla ki\u010dmene mo\u017edine grade ganglije, koje su u blizini i moraju biti adekvatno regulisane. Odatle postganglionska vlakna direktno inervi\u0161u odgovaraju\u0107i organ.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Enteri\u010dki nervni sistem kontroli\u0161e funkcije organizma u miru i refleksne reakcije (bori se ili be\u017ei) u cilju osiguravanja adekvatne funckiej glatkih mi\u0161i\u0107a (kao \u0161to su u predelu folikula dlake, oko krvnih sudova, vidne funkcije ako i one u \u017eelucu, crevima i mokra\u0107noj be\u0161ici) kao i oko srca.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
U principu, simpati\u010dki i parasimpati\u010dki nervni sistem primarno kontroli\u0161e brojne organe u organizmu, \u010dak i putem suprotnih efekata u odre\u0111enim ciljanim tkivima.<\/p>\n
<\/p>\n
Na ovaj na\u010din kontroli\u0161u se funkcije kao \u0161to su dilatacija pupile, produkcija pljuva\u010dke i mukusa, sr\u010danograda, kontrakcije mi\u0161i\u0107a bronhija, \u017eeluda\u010dnih i crevnih pokreta, akumulacije glikogena u jetri, podukcije urina, relaksacije zida mokra\u0107ne be\u0161ike i sifnkteri\u010dnog otvora.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Primer za to mo\u017ee biti parasimpati\u010dka egulacija funkcija u cilju smanjenja krvnog pritiska u organizmu, dok sa druge strane simpati\u010dki delovi pove\u0107avaju krvni pritisak u organizmu.<\/p>\n
<\/p>\n
Ipak ovi delovi rade udru\u017eeno u cilju regualcije i omogu\u0107avanja adekvatnog odgovora organizma na razli\u010dite stresne situacije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","wiki-categories":[1666],"wiki-types":[],"yoast_head":"\n