{"id":49724,"date":"2018-05-04T12:52:05","date_gmt":"2018-05-04T12:52:05","guid":{"rendered":"https:\/\/www.humanitas.net\/?post_type=wiki&p=49724"},"modified":"2018-05-04T12:52:33","modified_gmt":"2018-05-04T12:52:33","slug":"hearing","status":"publish","type":"wiki","link":"https:\/\/www.humanitas.net\/sr\/wiki\/anatomija\/hearing\/","title":{"rendered":"Hearing"},"content":{"rendered":"
<\/p>\n
\u010culo sluha predstavlja jedno od pet \u010dula \u010doveka, uz \u010dulo vida, mirisa, ukusa i dodira. \u010culo sluha odgovorno je za prijem i obradu zvukova (longitudinalni talasi), koji pisti\u017eu iz spolja\u0161nje sredine u ljudski organizam te se transmituju putem kompleksnog\u00a0 mehanizma lokalizovanog u uhu, temporalnom korteksu pa u podru\u010dje mozga koji ih prima i dekodira.<\/p>\n
<\/p>\n
Zvu\u010dni talasi konvertuju se iz longitudinalnih talasa u nervne impulse koji se kasnije obra\u0111uju u mozgu. Zdravo ljudsko uho mo\u017ee detektovati zvukove frekvence od 20 Hz do 20,000 Hz ali je najosetljivije u vrednostima od 1500 do 3000 Hz. To je fekvenca koja se naj\u010de\u0161\u0107e primenjuje u govoru. Deficiti sluha mogu nastati kada se zvu\u010dni talasi ne sprovode\u00a0 adekvatno ka kohleji, u slu\u010daju kada lezije dovode do poreme\u0107aja kohlearnog nerva ili entralnog nervnog sistema i signalnih puteva. Gubitak sluha mo\u017ee se klasifikovati kao konduktivni, senzorineuralni ili me\u0161ani, \u0161to zavisi od dela signalnog puta zahva\u0107enog lezijom.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Periferni i centralni delovi grade auditorni aparat u ljudskom telu. Periferni auditivni sistem sa\u010dinjen je od spolja\u0161njeg uha i unutra\u0161njeg uha, od kojih svaki ima svoju zasebnu ulogu. Povezuju\u0107i srednje uho i nazofarinks putem Eustahijeve tube, u koji vazduh ulazi\u00a0 radi izjedna\u010davanja pritiska, na obe strane timpani\u010dnih membrane nalazi se bubna duplja. Naziva se i auditon.<\/p>\n
<\/p>\n
Spolja\u0161nje uho sastavljeno je od paviljona i spolja\u0161njeg u\u0161nog kanala koji su odgovorni za peuzimanje zvu\u010dnih fenomena radi njihovog daljeg upu\u0107ivanja ka bubnoj opni.<\/p>\n
<\/p>\n
Srednje uho ima funkciju\u00a0 prijema vibracija iz bubne duplje te transportovanja ka unutra\u0161njem uhu, process tokom kojega tri tanke kosti \u2013 \u0107eki\u0107, nakovanj i \u00a0\u00a0uzengija.<\/p>\n
<\/p>\n
Unutra\u0161nje uho, poznato i kao labirint kompleksnog je oblika i karakteri\u0161e se sposobno\u0161\u0107u uveli\u010davanja auditornih informacija primljenih i prevedenih u neuronalnu poruku: nastaje pre viska,a iza vestibuluma i semicirkularnih duktusa (visak doprinosi \u010dulu sluha, dok je vestibulum uklju\u010den u ose\u0107aj ravnote\u017ee).<\/p>\n
<\/p>\n
Centralni auditorni sistem sastavljen je od auditornih nerava (kohlearnog vestibuluma ili osmog kranijalnog nerva) i temporalnog koteksa, koji\u00a0 predstavlja deo za obradu zvu\u010dnih percepcija.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Zadatak auditornog nerva jeste transmisija ka mo\u017edanim centrima. Prenosi se zvuk u formi nervnog impulsa koji sti\u017ee do temporalnog korteksa, koji\u00a0 potom dekodira nervne impulse koje individua percepira kao zvu\u010dne.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
\u010culo sluha ima ulogu da primi i obra\u0111uje zvu\u010dne signale iz spolja\u0161nje okoline, te se transmituje putem kompleksnih mehanizama koji poti\u010du iz uha, temporalnog korteksa i podru\u010dja mozga koji primaju ove nervne impulse i dekodiraju ih u zvu\u010dne informacije.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","wiki-categories":[1666],"wiki-types":[],"yoast_head":"\n