{"id":49706,"date":"2018-05-04T12:35:06","date_gmt":"2018-05-04T12:35:06","guid":{"rendered":"https:\/\/www.humanitas.net\/?post_type=wiki&p=49706"},"modified":"2018-05-04T12:35:40","modified_gmt":"2018-05-04T12:35:40","slug":"ovarijumi","status":"publish","type":"wiki","link":"https:\/\/www.humanitas.net\/sr\/wiki\/anatomija\/ovarijumi\/","title":{"rendered":"Ovarijumi"},"content":{"rendered":"
Jajnici (ili \u017eenske gonade) predstavljaju dve \u017elezde, pozante i kao ovarijumi koji zajedno sa uterusom, falopijevim tubama ( jajovodi ili tubusi materice), vaginom i vulvom formiraju \u017eenski reproduktivni trakt.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ovarijum (ili \u017eenski gonadi) su dve \u017elezde u obliku badema, lokalizovane na obe lateralne strane uterusa.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod odraslih \u017eena jajnici su du\u017eine oko 4 cm, \u0161irine oko\u00a0 2 cm i debljine 1 cm. Povezani su preko ligamenata sa matericom\u00a0 i jajovodnim tubusima \u0161to im omogu\u0107ava pokretljivost, dok se njihova veli\u010dina smanjuje sa godinama starosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Tokom razli\u010ditih \u017eivotnih faza jajnici nisu uvek iste veli\u010dine: kod devoj\u010dica su manje veli\u010dine i pokazuju tendenciju atrofije tokom godina. Kod \u017eena nakon vi\u0161estrukih trudno\u0107a, naj\u010de\u0161\u0107e su ve\u0107i nego uobi\u010dajeno.<\/p>\n
<\/p>\n
Svaki jajnik poseduje dva pola: gornji pol (tubalni), koji povezuje infundibulum sa jajovodom; donji pol (uterusni) koji je tanji i pridru\u017euje se uterus preko utero-ovarijalnog\u00a0 ligamenta.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoje dva sloja tkiva koja formiraju\u00a0 ovarijume: unutra\u0161nji sloj, ili medularni deo koji je bogat u gustom vezivnom tkivu i krvnim sudovima radi nutritivne i kiseoni\u010dne potpore; spolja\u0161nji sloj ovarijuma, kortikalni deo, deo koji \u010dini oko dve tre\u0107ine celokupnog tkiva \u017elezde sad\u017ei sve folikule ovarijuma u razli\u010ditim stadijumima zrelosti \u010dak i mesecima nakon menstrualnog ciklusa i mo\u017ee se stimulisati maturacijom oocita i posledi\u010dnom ekspulzijom jajne \u0107elije koja je od vitalnog zna\u010daja za reprodukciju.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Ovarijumi u\u010destvuju u dvojnim mehanizmima: pored produkcije jajnih \u0107elija, predstavljaju nezamenljiv faktor u reprodukciji (gametogeneza), sekreciji seksualnih hormone (estrogen, progesteron i manja koli\u010dina androgena) koji reguli\u0161u sve stadijume \u017eenskog reproduktivnog sistema (endokrine funkcije).<\/p>\n
<\/p>\n
Svakog meseca ovarijumi osloba\u0111aju sazrelu jajnu \u0107eliju koja je spreman za oplo\u0111enje.\u00a0 Tokom njenog napu\u0161tanja\u00a0 ovarijalnog folikula, jajna \u0107elija migrira ka falopijevoj tubi (ili tubi uterusnoj tubi); nakon otpu\u0161tanja jajne \u0107elije, folikul postaje \u017euto telo i zapo\u010dinje sekreciju estrogena i progesterona do moemnta ferrtilizacije jajne \u0107elije.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovo se prepoznaje kao proces ovulacije koji je stimulisan hipotalamusom, \u0161to signalizira hipofizu da proizvodi folikle-stimulativne hormone (FSH) kako bi stimulisao folikle jajnika za proizvodnju estrogena. U me\u0111uvremenu, hipofizna \u017elezda po\u010dinje da osloba\u0111a luteinizujuc\u0301i hormon (LH) kako bi se olak\u0161alo otpu\u0161tanje jajeta u jajovitsku tubu.\u00a0Proces se uo\u010dava kao ovulatorni proces stimulisan hipotalamusnim signalima \u0161to aktivira hipofizu da sekretuje folikulo-stimuliraju\u0107i hormon (FSH) radi dalje sinteze jajnih folikula za produkciju estrogena. U me\u0111uvremenu, pituitarna\u00a0 \u017elezda zapo\u010dinje osloba\u0111anje luteiniziraju\u0107eg hormona (LH) radi olak\u0161avanja osloba\u0111anja jajne \u0107elije u falopijeve tube.<\/p>\n
<\/p>\n
Na kraju menstualnog ciklusa, u slu\u010daju da ne do\u0111e do fertilizacije, \u017euto telo regresira i jajna \u0107elija se elimini\u0161e putem menstualne krvi. Ako do oplo\u0111enja jajne \u0107elije ipak do\u0111e, jajna \u0107elija prolazi kroz tubuse ka uterusu u cilju implantacije i oplodnje.<\/p>\n
<\/p>\n
Postoji aproksimativno 1 do 2 miliona jajnih \u0107elija prisutnih na ro\u0111enju. Ipak, samo 300 do 500 jajnih \u0107elija podle\u0107i \u0107e ovulaciji i sazreti\u00a0 u cilju dalje piprem za fertilizaciju.<\/p>\n
Tokom starenja preostale jajne \u0107elije smanjuju se po funkciji i broju sve do menopauze kada njihov broj postaje minimalan.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","wiki-categories":[1666],"wiki-types":[],"yoast_head":"\n