Periferni nervni sistem predstavlja sastavni deo \u017eiv\u010danog sistema u ljudskom telu koga \u010dine \u017eivci i ganglije smje\u0161teni izvan centralnog nervnog sistema. Periferni nervni sistem predstavlja vezu mozga i ki\u010dmene mo\u017edine sa ostatkom ljudskog tela. Periferni nervni sistem \u010dini 31 par mo\u017edinskih ili spinalnih \u017eivaca koji poti\u010du iz ki\u010dmene mo\u017edine, kao i 12 pari mo\u017edanih, kapitalnih ili kranijalnih \u017eivaca. Ovi \u017eivci izlaze iz glave, odnosno lobanje, a poreklom su iz drugih delova centralnog nervnog sistema. Perifernom nervnom sistemu tako\u0111e pripadaju i nervi, stabla i ganglije koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu. Periferni nervni sistem deli se na somatski nervni sistem i autonomni nervni sistem. Ova funkcija isklju\u010divo je funkcionalna, jer celokupan nervni sistem predstavlja dobro povezanu celinu u kojoj se anatomski ne mogu razlikovati vlakna autonomnih i somatskih nerava. Somatski nervni sistem omogu\u0107ava da svojevoljno pokretanje popre\u010dnoprugastih mi\u0161i\u0107a i svesno do\u017eivljavanje osete poput bola, dodira i temperature. Autonomni nervni sistem kontroli\u0161e rad organa i na njegov rad se ne mo\u017ee svesno uticati.<\/p>\n
<\/p>\n
Periferni nevni sistem predstavlja skup \u017eivaca i ganglija koji se nalaze izvan centralnog nervnog sistema. Ovaj nervni sistem deli se na dva funkcionalna dela i to somatski i autonomni nervni sistem.<\/p>\n
<\/p>\n
Somatski deo perifernog nervnog sistema zadu\u017een je za motori\u010dku inervaciju popre\u010dnoprugastih mi\u0161i\u0107a i osetnu inervaciju ko\u017ee i drugih organa za percepciju. Ovi mi\u0161i\u0107i pod kontrolom su volje, i na njih uti\u010du nervni impulsi koji se kroz nervna vlakna sprovode iz mozga. Prema putanji kojom se impuls kre\u0107e iz centralnog nervnog sistema razlikuju se aferentna i eferentna vlakna. Aferentna ili dovodna vlakna predstavljaju vlakna koja prenose razli\u010dite osete sa ko\u017ee (na primer temperatura, bol i dodir) do odre\u0111enih centara unutar centralnog nervnog sistema. Eferentna ili odvodna vlakna predstavljaju vlakna \u010dija je funkcija odvo\u0111enje odgovaraju\u0107eg motori\u010dkog odgovora od centralnog nervnog sistema do efektora, odnosno popre\u010dnoprugastog mi\u0161i\u0107a. Glavni deo ovog dela perfiernog nervnog sistema su spinalni \u017eivci. Ovi \u017eivci polaze iz ki\u010dmene mo\u017edine, i uglavnom su funkcionalno me\u0161oviti, \u0161to zna\u010di da sadr\u017ee i aferentna i eferentna vlakna. Svaki spinalni nerv mo\u017ee se podeliti na \u010detiri razli\u010dite grane, i to prednju, zadnju, komunikacijsku i meningealnu. Prednje grane\u00a0spinalnih \u017eivaca se udru\u017euju se u spletove, koji su sastavljeni od vlakana koji poti\u010du sa razli\u010ditih segmenata ki\u010dmene mo\u017edine. Njihova funkcija je inervacija mi\u0161i\u0107a i ko\u017ee prednjeg i bo\u010dnih dijelova tela. Zadnje grane\u00a0spinalnih \u017eivaca inerviraju mi\u0161i\u0107e i ko\u017eu le\u0111a, i znatno su kra\u0107e od svojih prednjih parova. Komunikacijske grane\u00a0zadu\u017eene su za uspostavljanje veze izme\u0111u simpati\u010dkog dela autonomnog nervnog sistema, odnosno njegovog stabla sa ki\u010dmenom mo\u017edinom. Meningealne grane\u00a0zadu\u017ene su za osetnu inervaciju membrana u unutra\u0161njosti kanala ki\u010dmenog stuba u kome se nalazi ki\u010dmena mo\u017edina.<\/p>\n
<\/p>\n
Autonomni nervni sistem ili vegetativni nervni sistem\u00a0je deo perifernog nervnog sistema koji ima autonomnost u kontroli rada srca, krvnog pritiska, disanja, otvorenosti zenica, rada sistema organa za varenje i razmno\u017eavanje. Vegetativni nervni sistem naj\u010de\u0161\u0107e deluje putem visceralnih refleksa. Zahvaljuju\u0107i ovom sistemu organizam je stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spolja\u0161nje i unutra\u0161nje sredine, kao \u0161to je na primer podizanje krvnog pritiska ili povi\u0161avanje sr\u010dane frekvencije. Eferentni signalni, odnosno signali koji se prenose od centralnog nervnog sistema do perfiernih delova tela, prenose se do organa putem dva sistema sa suprotnim funcijama – simpati\u010dkog i parasimpati\u010dkog.<\/p>\n
<\/p>\n
Simpati\u010dki i parasimpati\u010dki sistem predstavljaju dve razli\u010dite komponente autonomnog nervnog sistema koje imaju prete\u017eno suprotne funkcije. Simpati\u010dka stimulacija stimuli\u0161e rad nekih organa, a deluje inhibitorno na druge, dok parasimpati\u010dka stimulacija tako\u0111e mo\u017ee delovati stimulativno i inhibitorno na razli\u010dite organe. Simpati\u010dki sistem se uglavnom aktivira kada postoji neka opasnost ili nagla promena, jer ovaj sistem priprema organizam \u201dza borbu ili beg\u201d. Sa druge strane, parasimpatikus je aktivaniji u stanju mirovanja. Centar simpati\u010dkog sistema nalazi se u bo\u010dnim delovima sive mase ki\u010dmene mo\u017edine, gde su sme\u0161tena tela simpati\u010dkih nervnih \u0107elija. Simpati\u010dkom sistemu pripada i sr\u017e nadbubre\u017ene \u017elezde, u kojoj se lu\u010de neurotransmiteri adrenalin i noradrenalin. Centar parasimpati\u010dkog nervnog sistema nalazi se u mozgu, ta\u010dnije u parasimpati\u010dkim jedrima kranijalnih \u017eivaca i delu ki\u010dmene mo\u017edine. Oko 75% svih parasimpati\u010dkih nervnih vlakana nalazi se u vagusnom nervu, koji inervi\u0161e organe vrata, grudnog ko\u0161a, \u017eeludac, jednjak i pankreas. Kao i simpati\u010dki nervni sistem i ovaj sistem se sastoji od pre i postganglijskih vlakana, na kojima se osloba\u0111a neurotransmiter acetil holin.<\/p>\n
<\/p>\n
Periferni nervni sistem predstavlja sastavni ceo nervnog sistema u ljudskom telu koga \u010dine nervi i ganglije sme\u0161teni izvan centralnog nervnog sistema. Periferni nervni sistem predstavlja vezu mozga i ki\u010dmene mo\u017edine sa ostatkom tela, a u sebi sadr\u017ei i nerve i ganglije koji pripadaju autonomnom nervnom sistemu. Ovaj sistem deli se na somatski i autonomni nervni sistem, dva me\u0111usobno povezava sistema od kojih svaki vr\u0161i razl\u010ditu funkciju. Somatski nervni sistem omogu\u0107ava svojevoljno pokretanje popre\u010dnoprugastih mi\u0161i\u0107a, dok autonomni nervni sistem kontroli\u0161e rad organa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","wiki-categories":[1666],"wiki-types":[],"yoast_head":"\n