Termin prostati\u010dna hiperplazija odnosi se na patofiziolo\u0161ki problem sa prostati\u010dnom \u017elezdom. \u017dlezda koja je obolela od prostati\u010dne hiperplazije je uve\u0107ana kao posledica endorkinih i drugih fiziolo\u0161kih promena koje se javljaju u toku procesa starenja.<\/p>\n
<\/p>\n
Iako su poslednjih 50 godina mnogobrojne studije poku\u0161avale da otkriju \u0161ta je ta\u010dan uzrok uve\u0107anja prostate, za sada i dalje ne postoje dokazi koji bi podr\u017eali i jednu od ovih studija i odredili ta\u010dan uzrok. Zbog toga postoji razlika izme\u0111u termina benigna i klasi\u010dna prostati\u010dna hiperplazija. Ukoliko se kod pacijenta histolo\u0161kim nalazom ne potvrdi stanje hiperplazije (biopsijom ili uzimanjem uzorka prostate u toku operacije) onda se ona naziva klasi\u010dnom hiperplazijom.<\/p>\n
<\/p>\n
Prostata igra veoma bitnu ulogu u odr\u017eavanju mu\u0161ke plodnosti. Ova \u017elezda drugi je po redu najbitniji proizvo\u0111a\u010d semene te\u010dnosti, te svaki problem koji se na njoj javi mo\u017ee imati ozbiljne posledice po plodnost i zdravlje mu\u0161karaca. Prostata se nalazi ispod be\u0161ike, organa koji slu\u017ei kao rezervoar za urin. Prostata se celom svojom povr\u0161inom obavija oko uretera, malog cevastog organa kojim se urin izbacuje iz be\u0161ike putem mokra\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n
Kod velikog procenta mu\u0161karaca starosti izme\u0111u 30 i 40 godina prostate po\u010dinje da se uve\u0107ava. Ova pojava skoro je univerzalna, i nastaje kao posledica hormonskih promena koje nastupaju sa godinama. Pove\u0107avanje prostate je inicijalno veoma spor proces koji se eksponencijalno pove\u0107ava sa godinama. U nekim slu\u010dajevima kod mu\u0161karaca poznih godina veli\u010dina prostate mo\u017ee se duplirati. Kod mladih mu\u0161kaca prostata je uglavnom veli\u010dine kestena, a u slu\u010dajevima ekstremnog uve\u0107avanja mo\u017ee dosti\u0107i i nivo mandarine.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Uve\u0107avanje prostate jedan je od glavnih uzroka problema sa pra\u017enjenjem be\u0161ike. Kao posledica rasta prostate \u010desto dolazi do pojave pote\u0161ko\u0107a sa mokrenjem kao i oboljenja mokra\u0107nih puteva.<\/p>\n
<\/p>\n
Ovu pojavu karakteri\u0161e pove\u0107ana potreba za mokrenjem. \u010cesto se mo\u017ee desiti da se potreba za mokrenjem javi i po nekoliko puta u toku no\u0107i (nokturija), kao i da potreba za mokrenjem bude izrazito pove\u0107ana u toku dana. Uve\u0107ana prostata mo\u017ee izazvati i pojavu koja se naziva mikturija, a koju karakteri\u0161e potreba za mokrenjem \u010dim se oseti bilo kakav stimulus u predelu be\u0161ike ili prostate. U nekim slu\u010dajevima javlja se i povremena urinarna inkontinencija, odnosno nemogu\u0107nost zadr\u017eavanja mokra\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n
Uve\u0107anje prostate mo\u017ee fizi\u010dki spre\u010diti mokrenje tako \u0161to se razvije opstrukcija mokra\u0107nog kanala. Mo\u017ee do\u0107i i do nemogu\u0107nosti mokrenja pogotovo kod prvog mokrenja ujutru. Javlja se i slab ili neujedna\u010den mlaz urina prilikom mokrenja, a veliki broj pacijenata koji pate od prostati\u010dne hiperplazije ima strah od uriniranja po sebi. Uve\u0107ana prostata mo\u017ee fizi\u010dki pritiskati be\u0161iku, \u0161to dovodi do pojave ose\u0107aja neispra\u017enjene be\u0161ike \u010dak i nakon mokrenja, \u0161to kasnije izaziva pove\u0107an pritisak u predelu abdomena. Kapljanje mokra\u0107e neko vreme nakon uriniranja tako\u0111e je \u010desta posledica uve\u0107anja prostate.<\/p>\n
<\/p>\n
Iako proces uve\u0107anja prostate po\u010dinje kod velikog broja mu\u0161karaca nakon 40. godine \u017eivota, sami simptomi javljaju se tek kasnije. Iritativni i opstruktivni simptomi koji karakteri\u0161u ovo stanje javljaju se postepeno. Prva pojava simptoma \u010desto prolazi neprime\u0107ena, a postane problem tek kada po\u010dne da izaziva neprijatnosti tokom mokrenja. Poodmakli stadijum ovog stanja dovodi do pojave izuzetno neprijatnih simptoma koji mogu izuzetno nepovoljno uticati na kvalitet \u017eivota i onemogu\u0107iti vr\u0161enje normalnih svakodnevnih aktivnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
U Sjedinjem Ameri\u010dkim Dr\u017eavama sprovedena je studija koja je pokazala da je prisustvo prostati\u010dne hiperplazije veoma nisko do umereno kod 17% mu\u0161karaca starosti izme\u0111u 50 i 59 godina, dok 27% mu\u0161karaca starosti izme\u0111u 60 i 69 godina pati od ove bolesti. Studija je tako\u0111e pokazala da \u010dak 37% mu\u0161karaca starosti izme\u0111u 70 i 79 godina pati od hiperplazije prostate.<\/p>\n
<\/p>\n
Medicinska istra\u017eivanja u Evropi pokazala su da se hiperplazija prostate prisutna kod 11,8% populacije. Ova brojka variria, te je oko 0,8% mu\u0161karaca starosti oko 30 godina prijavilo uve\u0107anje prostate, dok je 32% mu\u0161karaca strarijih od 70 godina obolelo od hiperplazije.<\/p>\n
<\/p>\n
Kao zaklju\u010dak vi\u0161e razli\u010ditih medicinskih istra\u017eivanja koja su obavljana sredinom devedesetih godina pro\u0161log veka, a koja su obuhvatila uzorak od 65000 mu\u0161karaca u 17 razli\u010ditih zemalja, izvodi se da je dve hiljade mu\u0161karaca prose\u010dne starosti od 65 godina obolelo od hiperplazije prostate. Ove brojke variraju, jer varira intenzitet simptoma koji su prijavljeni, te neki izvori koriste podatak i da \u010dak 37% mu\u0161karaca u toku \u017eivota oseti posledice uve\u0107anja prostate.<\/p>\n
<\/p>\n
U najve\u0107em broju slu\u010dajeva ta\u010dna dijagnoza se mo\u017ee dati nakon razgovora sa pacijentom. Nakon utvr\u0111ene anamneze, lekar postavlja niz specifi\u010dnih pitanja kojim se utvr\u0111uje da li postoji mogu\u0107nost od uve\u0107anja prostate. Nakon toga sledi rektalni pregled kojim \u0107e se definitivno utvrditi da li je do\u0161lo do uve\u0107anja ove \u017elezde.<\/p>\n
<\/p>\n
Osim klasni\u010dne kombinacije anamneze i pregleda, uve\u0107anje prostate se mo\u017ee odrediti i putem krvne slike. Ukoliko nalaz krvi poka\u017ee povi\u0161enu koncentraciju antigena specifi\u010dnih za prostatu u pitanju je hiperplazija. U nekim slu\u010dajevima koristi se i transrektalna ultrasonografija prostate kako bi se precisno utvrdilo koliko je prostata uve\u0107ana i kako bi se utvrdilo da li postoje uslovi za hirur\u0161ku intervenciju.<\/p>\n
<\/p>\n
Urinarne tegobe i problemi koji nastaju kao posledica uve\u0107anja prostate se u najve\u0107em broju slu\u010dajeva mogu izle\u010diti primenom odgovaraju\u0107ih lekova. Iako lekovi koji se koriste u ove svrhe spadaju u lekove \u0161iroke primene, mogu dovesti do pojave negativnih efekata poput smanjenja krvnog pritiska (ortostati\u010dke hipotenzije), privremenog gubitka sposobnosti ejakulacije, smanjenog libida i curenje sperme u be\u0161iku (retrogradna ejakulacija).<\/p>\n
<\/p>\n
Iako se najve\u0107i broj problema sa urinarnim traktom mo\u017ee uspe\u0161no izle\u010diti lekovima, u nekim slu\u010dajevima neophodna je operacija kako bi se u potpunosti otklonila opstrukcija u ureteru.<\/p>\n
<\/p>\n
Ove operacije naj\u010de\u0161\u0107e su se vr\u0161ile putem suprapubi\u010dnog reza, dok se danas uglavnom pristupa kroz ureter.<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":0,"template":"","yoast_head":"\n