Displazija kuka je medicinski termin kojim se ozna\u010dava i\u0161\u010da\u0161enje kuka odnosno nepotpuna pokrivenost gornjeg dela butne kosti zglobnom \u010da\u0161icom. Kada gornji deo butne kosti parcijalno ili potpuno ispadne iz le\u017ei\u0161ta u zglobnoj \u010da\u0161ici dolazi do parcijalne ili potpune dislokacije kuka.<\/p>\n
Najve\u0107i broj slu\u010dajeva displazije kuka je kongenitalno oboljenje \u2013 \u0161to zna\u010di da se ljudi obi\u010dno ra\u0111aju sa tim. Zbog toga je bitno proveriti stanje kukova novoro\u0111en\u010dadi kako bi se na vreme uo\u010dio ovaj defekt. Ukoliko se displazija kuka otkrije na vreme, u periodu od nekoliko nedelja nakon ro\u0111enja, mo\u017ee se skoro u potpunosti sanirati no\u0161enjem proteze za kuk.<\/p>\n
Displazija kuka koja se dijagnozira deci starijoj od dve godine ne mo\u017ee se korigovati no\u0161enjem proteze, ve\u0107 zahteva operaciju kojom \u0107e se butna kost potpuno ubaciti u le\u017ei\u0161te zglobne \u010da\u0161ice.<\/p>\n
Bla\u017ei slu\u010dajevi displazije kuka \u010desto nemaju nikakve simptome i pojave se tek u pubertetu kada dolazi do naglog rasta kostiju. Ovo kongenitalno oboljenje mo\u017ee o\u0161tetiti hrskavicu koja se nalazi unutar zgloba ukoliko se ne le\u010di. Tako\u0111e mo\u017ee izazvati propadanje labruma, mekog hrskavi\u010dnog tkiva koje se nalazi na unutra\u0161njim zidovima zglobne \u010da\u0161ice. Propadanje i o\u0161te\u0107enje ovog tkiva naziva se labralno cepanje.<\/p>\n
<\/p>\n
Simptomi displazije kuka mogu zna\u010dajno varirati u zavisnosti od starosti pacijenta. Kod novro\u0111en\u010dadi displazija kuka se uglavnom uo\u010dava prilikom menjanja pelena, kada roditelji primete da je jedna noga du\u017ea od druge i jedan kuk fleksibilniji od drugog. Kod dece koja tek po\u010dinju da hodaju javlja se \u0161epanje i posrtanje. Displazija koja se javi kod adolescenata i odraslih manifestuje se akutnim bolom u preponama i ose\u0107aju nestabilnosti kuka, naj\u010de\u0161\u0107e za vreme fizi\u010dke aktivnosti. Mo\u017ee do\u0107i i do pojave intenzivnog bola koji je obi\u010dno znak osteoartritisa ili labralnog cepanja.<\/p>\n
<\/p>\n
Svi zglobovi\u00a0 u telu ploda sa\u010dinjeni su od hrskavi\u010dnog tkiva. U poslednjim mesecima pred poro\u0111aj dolazi do oko\u0161tavanja ovok tkiva \u010dime se ono pretvara u kosti. Gornji deo butne kosti i zglobna \u010da\u0161ica savr\u0161eno pristaju jedno u drugo, i procesom oko\u0161tavanja stvara se funkcionalan zglob.<\/p>\n
Ukoliko do\u0111e do su\u017eavanja prostora unutar materice, mo\u017ee do\u0107i do pomeranja ili ispadanja gornjeg dela butne kosti iz \u010da\u0161ice zgloba. Ukoliko je \u010da\u0161ica prazna ili kost pomerena, prilikom oko\u0161tavanja dolazi do stvaranja praznine u zglobu kuka ili stvaranja plitke \u010da\u0161ice zgloba.<\/p>\n
Faktori koji mogu uticati na smanjivanje prostora unutar materice su:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Veliki plod<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nedovoljna veli\u010dina materice \u2013 prilikom prve trudno\u0107e<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Nepravilan polo\u017eaj ploda u materici<\/p>\n
Faktori koji pove\u0107avaju rizik od displazije kuka su:<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Pol \u2013 \u010de\u0161\u0107i je kod beba \u017eenskog pola<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Genetska predodre\u0111enost<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Karli\u010dni polo\u017eaj ploda u materici<\/p>\n
\u00b7\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 Deformiteti stopala ploda<\/p>\n
Ukoliko se ne le\u010di na vreme, displazija kuka mo\u017ee izazvati labralno cepanje i pove\u0107ati rizik od nastajanja osteoartritisa u defektnom zglobu.<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":0,"template":"","yoast_head":"\n