Dijagnostika paracentezom je procedura koja omogu\u0107ava ekstrakciju, odnosno izvla\u010denje peritonealne te\u010dnosti, uglavnom intraperitonealnog nagomilanog sadr\u017eaja koji se nakuplja kao posledica nekih oboljenja, nazvanih ascites (bolesti jetre i neoplasti\u010dne bolesti). Te\u010dnost se zatim \u0161alje u laboratoriju na analizu.<\/p>\n
<\/p>\n
Glavni razlog izvo\u0111enja paracenteze jeste analiza i uklanjanje nagomilane te\u010dnosti, posebno one te\u010dnosti koja se nagomilava u pacijentovom abdomenu, smanjuju\u0107i tako nelagodu i pritisak koji ascites stvara, poma\u017eu\u0107i pacijentu da bolje di\u0161e. Drugi razlog za izvo\u0111enje paracenteze jeste dijagnostikovanje metastaza raka, dijagnoza spontanog bakterijskog peritonitisa i drugih infekcija, kao i proveravanje da li u peritonealnom prostoru ima krvi nakon povrede.<\/p>\n
<\/p>\n
Dijagnoza paracentezom obi\u010dno ne zahteva neku odre\u0111enu pripremu osim preventivnog pra\u017enjenja be\u0161ike i izvo\u0111enje osnovnih analiza krvi pre same procedure, ne bi li se odredili parametri koagulacije.<\/p>\n
Pacijenti koji su u drugom stanju, koji uzimaju lekove ili su alergi\u010dni na neke od lekova (uklju\u010duju\u0107i i anestetike) moraju tu informaciju dati medicinskom osoblju. \u0160tavi\u0161e, pacijenti bi morali re\u0107i ukoliko postoji bilo kakav problem sa krvarenjem ili ukoliko uzimaju neke od agenasa za trombocite.<\/p>\n
<\/p>\n
Dijagnoza paracentezom indikovana je za pacijente koji imaju po\u010detak ascitesa. U ovom slu\u010daju paracenteza se koristi da bi se analizirala te\u010dnost i odredi poreklo ascitesa i da se diferencira transudate od exudate ascites, kao i da se odredi prisustvo kanceroznih \u0107elija ili da se re\u0161e neke druge nedoumice. \u00a0Procedura se tako\u0111e sprovodi kod pacijenata za koje se misli da imaju suspektni, spontani ili sekundarni bakterijski peritonitis.<\/p>\n
S druge strane, dijagnostika paracentezom je kontraindikovana za osobe sa akutnim stanjima u abdomenu za koje je potrebna prethodna hirur\u0161ka korekcija, kao i u slu\u010dajevima gde pacijenti uzimaju antikoagulante ili aspirin. Ostale kontraindikacije su gojaznost, trudno\u0107a, pro\u0161ireno crevo, pro\u0161irena be\u0161ika, celulitis abdominalnog zida, i intra-abdominalne prirasline.<\/p>\n
<\/p>\n
Insercija igle u abdomen je neznatno bolna; me\u0111utim, tokom procedure koristi se i anestetik, koji ubla\u017eava bol. U nekim slu\u010dajevima, postoji redak, ali potencijalni rizik od perforacije be\u0161ike, creva ili krvnog suda, \u0161to vodi daljem riziku od krvarenja. Neke komplikacije vezane za dijagnostiku paracentezom mogu da budu konstantno curenje iz mesta uboda, infekcija rane, hematom abdominalnog zida ili neuspelo prikupljanje peritonealne te\u010dnosti.<\/p>\n
<\/p>\n
Procedura se izvodi dok je pacijent u sede\u0107em stanju ili na le\u0111ima uz blago uzdignutu glavu. Lekar dezinfikuje mesto uboda, zatim se daje anestezija i pristupa uno\u0161enju igle uz pomo\u0107 upotrebe ultrazvuka. Prose\u010dno trajanje procedure je izme\u0111u 20 i 30 minuta, i tom prilikom pacijent mora biti potpuno miran osim ako ga druga\u010dije ne upute lekari. Na kraju postupka, mesto ulaska igle se previje, a pacijent se dr\u017ei pod nadzorom naredih sat vremena.<\/p>\n","protected":false},"author":9,"featured_media":0,"template":"","yoast_head":"\n