Šta je vitamin D?
Vitamin D je deo grupe vitamina rastvorljivih u mastima koji se skladište u jetri i ispuštaju u organizam u malim količinama kada se za njima ukaže potreba. Stoga nije potrebno da se uzimaju redovno, na primer preko hrane.
Vitamin D se javlja u dva oblika: ergokalciferol, koji može da se uzme preko hrane, i holekalciferol, koji se sintetiše u organizmu.
Koja je uloga vitamina D?
Vitamin D se uglavnom sintetiše u telu uz pomoć izlaganja kože sunčevim zracima. Ovaj vitamin reguliše metabolizam kalcijuma i stoga je od značaja u procesu kalcifikacije kostiju. Vitamin D takođe pomaže u održavanju normalnog nivoa kalcijuma i fosfora u krvi.
Koje namirnice su bogate vitaminom D?
Vitamin D je nešto manje zastupljen u namirnicama (nekim vrstama masne ribe, mleku i mlečnim proizvodima, jajima, džigerici i zelenom povrću). Jedini izuzetak je hladno riblje ulje.
Vitamin D se u velikim količina skladišti u organizmu i mora u njemu biti prisutan zbog jačanja strukture kostiju u posebnim situacijama poput rasta, trudnoće i dojenja.
Koje su preporučene dnevne doze vitamina D?
Dnevna potreba za unosom vitamina D zavisi od starosne dobi. Kreće se od 200 jedinica dnevno za decu, 400 jedinica dnevno za odrasle osobe (starosne dobi 51-70 godina), pa sve do 600 jedinica za osobe starije od 70 godina.
Nedostatak vitamina D
Nedostatak vitamina D može imati negativne posledice na kalcifikaciju kostiju što dovodi do pojave rahitisa kod dece, različitih tipova deformacije kostiju do ostemalacije koja se javlja kada su koštane strukture spolja spojene, ali su kosti same po sebi mekše zbog nedostatka minerala u njima. Nedostatak vitamina D može takođe da oslabi zube i da ih učini podložnijim karijesu.
Prekomerni unos vitamina D
Prekomerni unos vitamina D može da dovede do kalcijfikacije u određenim organima, i da rezultira povraćanjem, dijarejom i grčevima u mišićima.
