Šta je beta-karoten?
Beta-karoten je biljni pigment karotenoid (žuti, crveni ili narandžasti) koji se smatra prekursorom vitamina A (retinol).
Beta-karoten, kao i svi karotenoidi, je rastvorljiv u masti, osetljiv je na svetlo i na visoku temperaturu. U tankom crevu pretvara se u vitamin A da bi se zatim skladištio u jetri, odakle se postepeno otpušta u zavisnosti od potreba organizma.
Koja je uloga beta-karotena?
Beta-karoten je od vitalnog značaja za organizam u pogledu ishrane. On je iznad svega izvrstan antioksidant, sposoban da štiti telo od slobodnih radikala. On je takođe osnovni izvor vitamina A, koji je od suštinske važnosti za vid i rast, omogućavajući pravilan razvoj kostiju. Sasvim je opravdana tvrdnja da se beta-karoten posebno preporučuje za rast i razvoj dece i mladih osoba.
Koristi beta-karoten povećavaju se u slučajevima kada se on unosi zajedno sa vitaminom C, vitaminom E i cinkom.
Koje namirnice su bogate beta-karotenom?
Beta-karoten je prisutan u mnogim vrstama voća i povrća, kao i u zelenom lisnatom povrću, uključujući šargarepu i bundevu, u nekim cerealijama i uljima.
Koje su dnevne potrebe za beta-karotenom?
Dnevne potrebe za beta-karotenom kod odrasle osobe kreću se od 2 do 4 mg.
Nedostatak beta-karotena
Nedostatak beta-karotena ne dovodi do zdravstvenih problema osim ako nije povezan sa nedostatkom vitamina A i u tom slučaju dolazi do pojave sledećih simptoma: problema sa vidom, povećane podložnosti infekcijama, zaostalost u rastu.
Prekomerni unos beta-karotena
Kod pušača prekomerni unos beta-karotena može rezultirati povećanim rizikom od raka pluća, za razliku od uzimanja manjih doza od preporučene.
Kod trudnica i kod dojilja dnevne doze beta-karotena ne smeju biti prekoračene. U normalnim okolnostima, preterani unos beta-karotena može dovesti do promene boje kože ili do nekih drugih poremećaja koji će nestati kada se smanji unos beta-karotena.