Šta je vakcina protiv ovčijih boginja?

Ovčije boginje su vrsta veoma zarazne infektivne bolesti koja nastaje kao posledica aktiviranja varičela zoster virusa. Ovčije boginje, odnosno varičele, najčešće se javljaju kod dece starosti od 5 do 10 godina. Ovčije boginje prenose se kapljicama pljuvačke koje se raspršuju kašljanjem, kijanjam ili pričanjem. U najvećem broju slučajeva ovčije boginje povlače se u roku od 7 do 10 dana. Ovčije boginje karakteriše pojava malih lezija po površini kože. Lezije prati svrab, a veoma brzo se pretvaraju u plikove. Nakon faze plikova, lezije se pretvaraju u kraste koje vremenom otpadnu. Ovčije boginje, odnosno varičele, mogu dovesti do pojave simptoma poput povišene telesne temperature, glavobolje i malaksalosti.

 

Ljudi koji ne bi trebalo da prime ili bi trebalo da sačekaju sa primanjem vakcine protiv ovčijih boginja su:

 

  • Ljudi koji su imali alergijsku reakciju na prethodnu dozu vakcine protiv ovčijih boginja
  • Ljudi koji su alergični na želatin ili neomicin
  • Ljudi koji imaju znatno oslabljen imunološki sistem (ljudi koji boluju od raka, side ili HIV-a, kao i ljudi koji primaju hemoterapiju)
  • Ljudi koji pate od bilo kakve bolesti ili prehlade
  • Trudnice

 

Vakcina protiv ovčijih boginja pruža efikasnu zaštitu protiv virusa varičela. Iako sama vakcina ne može da zauvek da spreči nastanak ove bolesti, u slučajevima kada se varičele jave bolest je dosta slabijeg intenziteta. Kod ljudi koji su primili vakcinu protiv ovčijih boginja oporavak je višestruko brži nego kod ljudi koji nisu vakcinisani. Nakon kontakta sa varičela zoster virusom, on u latentnom stanju ostaje skriven u ganglionima kičmenih živaca tokom čitavog života. Varičela zoster virus aktivira se samo u 10-20% slučajeva, kada uglavnom dovodi do pojave herpes zostera. Herpes zoster je virusna bolest koju karakteriše pojava bolnog osipa praćenog plikovima.

 

Od čega se sastoji vakcina protiv ovčijih boginja?

Vakcina protiv ovčijih boginja sastoji se od bezopasnih patogenih virusa koji stimulišu odbrambeni mehanizam tela ali ne izazivaju bolest. Takođe postoji mogućnost dobijanja jedne, kombinovane vakcine koja sadrži komponente i vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR vakcine) i vakcine protiv ovčijih boginja (MPRV vakcine). Ova kombinovana vakcina obično se daje deci starijoj od 12 godina kako bi se izbegle dve odvojene vakcinacije.

 

Kada je najbolje primiti vakcinu protiv ovčijih boginja?

Vakcinisanje protiv ovčijih boginja preporučuje svim novorođenčadima. Kod dece koja nikada ranije nisu oboljevala od ovčijih boginja daje se ispod kože u gornji deo ruke. U najvećem broju slučajeva vakcina protiv ovčijih boginja daje se u dve doze, gde se prva doza daje odojčadima starosti između 12 i 15 meseci, a druga deci između 4 i 6 godina starosti. Deca starija od 13 godina koja nisu preležala ovčije boginje ili nisu primila vakcinu protiv ovčijih boginja primaju dve doze vakcine, gde se druga doza daje najmanje 28 dana nakon prve.

 

Koje neželjene posledice se mogu javiti kao posledica vakcine protiv ovčijih boginja?

Vakcina protiv ovčijih boginja veoma je bezbedna, i najčešća nuspojava koja se javlja kao posledica primanja ove vakcine je blago peckanje na mestu uboda igle. U nekim slučajevima mogu se javiti simptomi poput:

 

  • Crvenila
  • Osetljivosti gornjeg dela ruke
  • Oticanja oko mesta uboda ugle
  • Bola na mestu uboda igle

 

Kao što je i slučaj sa velikim brojem vakcina, i kod vakcinacije protiv ovčijih boginja može doći do ozbiljne alergijske reakcije. Iako su ovakve alergije veoma retka pojava, mogu se manifestovati simptomima poput osipa, oticanja lica i grla, poteškoća sa disanjem, ubrzanog rada srca, vrtoglavice i malaksalosti. Ovi simptomi najčešće se javljaju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon vakcinacije.