Šta je vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV)?

Humani papiloma virus (HPV) tip je virusa koji je odgovoran za veliki broj infekcija u ljudskom telu.

 

Humani papiloma virus (HPV) zapravo je grupa koja obuhvata više od 200 međusobno sličnih virusa. Najveći broj HPV virusa izaziva lezije poput bradavica, a više od 40 vrsta HPV virusa uzrokuju infekcije sluzokože, i to najčešće u predelu genitalija. Neke lezije koje se jave kao posledica infekcije HPV virusom mogu se razviti u rak.

 

Humani papiloma virusi koji se javljaju na sluzokoži dele se u dve kategorije – visokorizični HPV virusi i niskorizični HPV virusi. Visokorizični HPV virusi često dovode do pojave raka i direktni su uzročnici više od 70% slučajeva raka grlića materice. Niskorizični HPV virusi su benigni i veoma retko mogu razviti maligne promene. HPV je takođe jedan od češćih uzročnika raka anusa, raka penisa, kao i raka glave i vrata. Korišćenje kondoma prilikom seksualnog odnosa može umanjiti ali ne može kompletno eliminisati rizik od zaraze HPV virusima. Vakcina protiv humanog papiloma virusa smanjuje rizik od infekcije, ali je neophodno primiti je pre izloženosti ovom virusu kako bi imala efekta.

 

Od čega se sastoji vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV)?

Vakcina protiv humanog papiloma virusa sastoji se od čestica pomoćnih supstanci, odnosno katalizatora koji nastaju kao nusprodukt rekombinacije DNK. Samim tim, vakcina protiv humanog papiloma virusa ne sadrži DNK samog virusa.

 

Postoji dve vrste vakcina protiv humanog papiloma virusa:

 

  • Četvorovalentna: ova vrsta vakcine može se davati i muškarcima i ženama, a u sebi sadrži tipove 6, 11, 16 i 18 humanog papiloma virusa. Daje se u mišić i to u gornji desni deo butine.
  • Dvovalentna: ova vakcina daje se isključivo ženama, i u sebi sadrži HPV tip 16 i 18, koji su odgovorni za preko 70% slučajeva raka grlića materice. Daje se u mišić i to u gornji deo ruke ispod ramena.

 

 

Kada je najbolje primiti vakcinu protiv humanog papiloma virusa (HPV)?

Uzimajući u obzir izuzetno visoku stopu pojave infekcija ovim virusom, vakcinisanje protiv humanog papiloma virusa preporučuje se svim devojkama mlađim od 12 godina iako sama vakcina nije obavezna. Infekcija humanim papiloma virusom načešće se prenosi seksualnim putem, stoga se preporučuje primanje ove vakcine pre nego što se dostigne polna zrelost i započne seksualna aktivnost.

 

Doze ove vakcine mogu značajno varirati i zavise od starosti pacijenata kao i vrste vakcine koja se prima:

 

  • Četvorovalentna vakcina: ova vakcina daje se deci starosti između 9 i 13 godina, i to u dve doze u rasponu od šest meseci. U nekim slučajevima ova vakcina može se dati i u tri doze, u kom slučaju se druga doza daje minimum mesec dana nakon prve, a treća doza minimum tri meseca nakon druge. U oba slučaja sve doze vakcine trebalo bi da se prime u toku jedne godine. Ljudima starijim od 14 godina daju se iste doze.
  • Dvovalentna vakcina: ova vakcina daje se devojkama između 9 i 14 godina, i to u dve doze, gde se druga doza prima između 5 i 7 meseci nakon prve. Devojkama starijim od 14 godina daju se tri doze, i to u sledećem rasponu – druga doza između 1 i 2.5 meseca nakon prve, a treća doza između 5 i 12 meseci nakon druge.

 

Koje neželjene posledice se mogu javiti kao posledica vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV)?

Vakcina protiv humanog papiloma virusa veoma je bezbedna, i nakon vakcinacije može se javiti blagi bol oko mesta uboda igle. Neki od simptoma koji se mogu javiti nakon vakcinacije su:

 

  • Crvenilo oko mesta uboda igle
  • Svrab oko mesta uboda igle
  • Oticanje
  • Bol

 

Kao što je i slučaj sa velikim brojem vakcina, i kod vakcinacije protiv humanog papiloma virusa može doći do ozbiljne alergijske reakcije. Ovakve alergije su veoma retka pojava i uglavnom se manifestuju nekoliko minuta ili sati nakon vakcinacije.