Šta je vakcina protiv hepatitisa A?
Termin hepatitis odnosi se na upalne bolesti jetre. Hepatitis tipa A je vrsta zarazne bolesti jetre koja nastaje kao posledica infekcijom virusa hepatitisa A (HAV). Virus hepatitisa tipa A najčešće se prensi unosom zaražene hrane i vode. Zbog toga se hepatitis A naziva i bolesti prljavih ruku, a loši higijenski uslovi doprinose njegovom bržem širenju. Intentzitet i trajanje infekcije ovim virusom često varira od slabe i kratke do ozbiljne infekcije koja traje nekoliko meseci. Iako je hepatitis tipa A jedan od najblažih i najmanje opasnih oblika hepatitisa, ovaj virus izuzetno je zarazan i može predstavljati opasnost po zdravlje ljudi koji pate od bolesti jetre. Hepatitis tipa A bolest je koja se javlja u čitavom svetu, a najviše slučajeva infekcije ovim virusom ima u Africi, Centralnoj Americi, Južnoj Americi, Bliskom Istoku i Aziji.
Iako se hepatitisom tipa A mogu zaraziti skoro svi ljudi, neki od faktora koji doprinose povećanju rizika od oboljevanja su:
- Međuljudski kontakti (loše održavanje lične higijene, seksualni odnosi sa osobama zaraženim virusom hepatitisa A, stanovanje sa osobom koja boluje od hepatitisa A)
- Konzumiranje zaražene hrane i vode
- Boravak u nehigijenskim uslovima
- Kontakt sa zaraženim iglama ili zaraženom krvlju
- Konzumiranje nelegalnih droga
- Oboljenja koja utiču na sposobnost tela da zgrušava krv (hemofilija)
- Putovanje u zemlje u kojima su česte infekcije hepatitisom tipa A
- Prisustvo HIV virusa
Vakcina protiv hepatitisa A predstavlja najbolju i najefikasniju odbranu od ove bolesti. Ova vakcina takođe može sprečiti pojavu dodatnih komplikacija kod već zaraženih osoba. Pacijenti koji su preležali i izlečili se od hepatitis A postaju doživotno imuni na infekcije ovim virusom, jer telo tada počinje konstanto da proizvodi antitela koja sprečavaju ponovnu zarazu. Ta antitela su zapravo vrsta proteina koja se bore protiv infekcije hepatitisa tipa A.
Od čega se sastoji vakcija protiv hepatitisa A?
Vakcina protiv hepatitisa A sastoji se od neaktivnih virusa hepatitisa i daje se u mišić. Pored ove vakcine, postoji i vakcina koja sadrži neaktivne viruse i hepatitisa A i hepatitisa B, i daje se pacijentima kod kojih postoji povećan rizik od infekcije ovim virusima.
Kada je najbolje primiti vakcinu protiv hepatitisa A?
Vakcinu protiv hepatitisa A primaju sva deca nakon navršene jedne godine starosti. Vakcina protiv hepatitisa A deci se uglavnom daje u dve doze u rasponu od 6 meseci kako bi se osigurala duža zaštita od ovog virusa. Osobama koje planiraju putovanja u zemlje u kojima je povećan rizik od dobijanja hepatitisa A, kao i pacijentima koji pate od hroničnih bolesti jetre takođe se savetuje primanje vakcine protiv ovog virusa. Ova vakcina ne preporučuje se pacijentima koji imaju oslabljen imunološki sistem, pacijentima koji uzimaju terapiju protiv raka, trudnicama i dojiljama.
Koje neželjene posledice se mogu javiti kao posledica vakcine protiv hepatitisa A?
Vakcina protiv hepatitisa A veoma je bezbedna, i najčešća nuspojava koja se javlja kao posledica primanja ove vakcine je blago peckanje na mestu uboda igle. U nekim slučajevima mogu se javiti simptomi poput:
- Glavobolje
- Bola na mestu uboda igle
- Gubitka apetita
- Malaksalosti
- Pospanosti
Kao što je i slučaj sa velikim brojem vakcina, i kod vakcinacije protiv hepatitisa A može doći do ozbiljne alergijske reakcije. Iako su ovakve alergije veoma retka pojava, mogu se manifestovati simptomima poput osipa, poteškoća sa disanjem, oticanjem lica ili grla kao i ubrzanim pulsem.
Ovi simptomi najčešće se javljaju od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon vakcinacije, i traju najviše 2 dana.