Šta je kalijum?
Kalijum je hemijski element koji u kombinaciji sa drugim mineralima koji se nalaze u ljudskom telu formira alkalne soli. Alkalne soli su od izuzetne važnosti za normalno funkcionisanje tela, i igraju glavnu ulogu u održavanju kiselo vodene i kiselo bazne ravnoteže u ljudskom telu. Svim ćelijama u ljudskom telu, a pogotovo onima koje se nalaze u mišićnom tkivu, potrebna je izuzetno velika količina kalijuma kako bi normalno funkcionisale.
Da bi se održao normalan i zdrav rad srca neophodno je uspostavljanje savršene ravnoteže između nivoa kalcijuma, natrijuma i kalijuma koji se nalazi u krvnoj plazmi. Kalijum je takođe jedan od najbitnijih elektrolita koji se nalaze u međućelijskoj tečnosti. Elektroliti kalijuma zaslužni su za održavanje normalne zapremine međućelijske tečnosti, normalnog funckionisanja osmoze, kao i regulisanja elektroprovodnosti ćelija koje se nalaze u mišićima.
Aktivni sistem, koji se često naziva i natrijumsko kalijumska pumpa, održava normalno funkcionisanje ćelija homeostaze. Taj sistem je takođe zalužan i za prenošenje kalijuma i natrijuma kroz zidove membrana homeostaznih ćelija.
Kalijum je neophodan za normalno funkcionisanje mnoštvo osnovnih telesnih funkcija. Ovaj mineral utiče na regulisanje krvnog pritiska, održavanje normalne ravnoteže vode u organizmu, kontrakovanje mišića, protok nervnih impulsa, varenje, uspostavljanje srčanog ritma, kao i uspostavljanje i održavanje normalnog odnosa kiselosti i baznosti krvi. Iako je neophodan za njegovo normalno funkcionisanje, ljudsko telo ne proizvodi kalijum. Stoga je neophodno konzumirati određenu količinu namirnica i tečnosti bogatih kalijumom kako bi se održala normalna količina ovog minerala u krvi.
Zašto je neophodno meriti nivo kalijuma u krvi?
Merenje nivoa kalijuma u krvi pacijenata može dati lekarima korisne informacije o stanju bubrega, kao i prisustvu bolesti koje su vezane za nedostatak kalijuma. Kako većina namirnica sadrži barem malu količinu kalijuma, snižen nivo kalijuma u krvi, odnosto hipokalemija, se izuzetno retko javlja kao posledica neuravnotežene ishrane. Neki od mogućih uzroka sniženog nivoa kalijuma u krvi mogu biti Kušingov sindrom (koji se javlja kao posledica poremećenog rada nadbubrežne žlezde) i Fankonijev sindrom (javlja se kao posledica urođenog poremećaja bubrega). Snižen nivo kalijma u krvi takođe se može javiti i kao posledica prevelike doze kortizona, dugotrajnog povraćanja ili dijareje, kao i upotrebe tiazidnih diuretika, koji se često daju pacijentima koji pate od povišenog krvnog pritiska, odnosno hipertenzije. Neki od privh znakova nedostatka kalijuma u krvi su malaksalost, letargičnost, ubrzan puls, mučnina, dijareja, kao i osećaj golicanja u mišićima. U slučajevima kada se u telo unese dovoljna količina kalijuma ali se ona ne rasporedi pravilno, može doći do pojave drugih poremećaja u telu. Snižen nivo kalijuma u krvi zbog toga može povremeno dovesti dopojave privremene paralize mišića, odnosno porodične periodične paralize.
Normalna količina kalijuma u ljudskom telu varira između 3.6 i 5.3 milimola po litru (mmol/L). Nivo kalijuma u krvi veći od 7.0 mmol/L može biti izuzetno opasan po zdravlje čoveka i zahteva hitno lečenje. Nizak nivo kalijuma u krvi (niži od 2.5 mmol/L) takođe može biti opasan po život i skoro uvek zahteva hitnu medicinsku intervenciju.
Standard pripreme
Uzimanje uzorka krvi uglavnom se radi rano ujutru prilikom posete bolnici. U većini slučajeva savetuje se da se pacijent na pregled dođe praznog želuca. Pacijent takođe obavezno treba da obavesti lekara ukoliko je uzimao bilo kakve lekove pre pregleda, jer određene terapije mogu uticati na rezultate krvne slike.
Da li je pregled bolan ili opasan?
Vađenje krvi nije ni bolno ni opasno po pacijenta. U nekim slučajevima pacijent može osetiti blago peckanje kada igla prođe kroz kožu.
Kako se vrši pregled?
Pregled se sastoji od testiranja uzorka krvi.
