Žutica predstavlja stanje kod koga su koža i sklere (beonjače) žuto prebojene. Najčešće se javlja kod novorođenčadi u prvoj nedelji života, ali može se javiti u bilo kom životnom periodu usled drugih hroničnih oboljenja kao što su poremećaji krvi, oboljenja jetre, određena infektivna stanja i upotreba odeđenih lekova.

 

Osnovni mehanizam jeste akumulacija bilirubina, žućkasto prebojenog molekula koji čini sastavni deo hemoglobin crvenih krvnih zrnaca. Na kraju njihovog životnog ciklusa eliminiše se putem jetre,a u slučaju njene poremećene funkcije nastaje akumulacija bilirubina te nastaje žućkasta prebojenost kože.

 

Koji poremećaji mogu biti udruženi  sa žuticom?

 

Poremećaji koji mogu biti udruženi sa žuticom mogu biti sledeći:

 

 

  • AIDS
  • Anemija
  • Kalkuloza žučne kese
  • Primarna bilijarna ciroza
  • Ciroza jetre
  • Holelitijaza
  • Ebola
  • Hepatitis
  • Favizam
  • Malarija
  • Vilsonovo oboljenj
  • Mononukleoza
  • Septični šok
  • Toksoplazmoza
  • Karcinom jetre
  • Karcinom pankreasa

 

 

Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.

 

Koja terapija se primenjuje u lečenju žutice ?

 

Kod novorođenčadi, žutica srednjeg stepena spontnao se povlači nakon 2 do 3 nedelje. U takvim slučajevima, lekar može preporučiti čšeć dojenje radi ubrzanja eliminacije bilirubina. Kod težih slučajeva može biti neophodna hospitalizacija.

 

U odraslih, terapeutski pristup uslovljen je isključivo primarnim uzočnim poremećajem i određuje se nakon postavljanja adekvatne dijagnoze. U određenim slučajevima može biti neophodna hospitalizacija sa redovnim medicinskim pregledima.

 

Najčešće je medikamentozna terapija dovoljna, dok je u nekim slučajevima neophodna transfuzija ili hirurška intervencija  kao što je na primer ekstrakcija kalkulusa.

 

 

U slučaju da je žutica izazvana upotrebom lekova, obustava terapije je neophodna, ili maker korekcija doziranja.  Kod doređenih slučajeva, savetuje se prekid konzumacije alkoholnih pića.

 

Kada je anjoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?

 

Kod odraslih, uvek je neophodno konsultovati se sa lekarom. U određenim slučajevima neophodno je obratiti se Centru za hitnu medicinsku pomoć – budući da je najčešće znak prisustva određenog značajnijeg poremećaja.