Termin ‘zamagljen vid’ označava gubitak oštrine vida tokom posmatranja slike kao i nesposobnost uočavanja detalja. Može zahvatiti jedno ili oba oka. Javlja se u nekoliko različitih formi.
Poremećaj može biti manifestan tokom posmatranja bližih kao i udaljenih predmeta, ali u najtežim slučajevima može znatno uticati na svakodnevne aktivnosti te u značajnoj meri ograničavajući svakodnevne aktivnosti.
Smanjena oštrina vida može biti kompletna ili parcijalna. Može podrazumevati poremećaje perifernog vida, ili oštećenje lateralnog vidnog polja (levo i/ili desno). Ostali poremećaji vidne oštrine mogu podrazumevati zatamnjen, zamagljen ili smanjene oštrine.
Potencijalni uzroci mogu uključivati refraktorne poremećaje (slabovidost, dalkeovidost, astigmatizam), kataraktu, dijabetesnu retinopatiju, epiretinalnu membranu, keratokonus, makularnu degeneraciju, makularne mrlje, retinalnu ablaciju, okluziju krvnih sudova retine, pterigijum, krvarenje u staklastom telu ili infektivni proces, inflamaciju ili trauma oka.
Dijagnozu smanjene oštrine vida postavlja lekar specijalista oftalmologije na osnovu prisutnih simptoma i rezultata različitih kliničkih ispitivanja. Klinički testovi mogu podrazumevati klasično ispitivanje funkcije očnog aparata, fizičko ispitivanje očnih struktura, kao i primenu alternativnih testova – intraokularni pritisak, refrakcija, oftalmoskopija ako i pregled slit lampom.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa smanjenom oštrinom vida?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa smanjenom oštrinom vida mogu biti sledeći:
- Ambliopija
- Anksioznost
- Katarakta
- Blefaritis
- Astigmatizam
- Dijabetes
- Glavobolja
- Migrena
- Botulizam
- Prezbiopia
- Makularna degeneracija
- Retinal ablacija
- Halazion
- Retinoblastom
- Makularne mrlje
- Keratokonus
- Miopija
- Oftalmični herpes zoster
- Dalekovidost
- Trovanje ugljen monoksidom
- Glaukom
- Epiretinalne naslage
- Mijastenija gravis
- Pre-eklampsija
- Pigmentonozni retinitis
- Diabetesna retinopatija
- Strabizam
- Pterigijum
- Rubela
- Multipla skleroza
- Sifilis
- Sindrom suvog oka
- Toksoplazmoza
- Ulkus rožnjače
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju smanjene oštrine vida ?
Terapeutski pristup zavisi isključivo od primarnog uzročnog poremećaja. Refraktorne anomalije mogu se korigovati upotrebom korektivnih sočiva ili prostim interventnim pristupima kao što su primena lasera. Kod ostalih etioloških uzročnika može biti neophodna specifična terapija, kao u slučaju makularne degeneracije ili hirurška intervencija kao u slučaju katarakte.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?
Kod postojanja smanjene oštrine vida uvek se savetuje konsultovati se sa lekaom ili oftalmologom. U slučaju pogoršanja tegoba ili istovremene pojave duplih slika, facijalne pareze, otežanog govora, povišenog intraokulanog pritiska, težeg stepena glavobolje, iznenadne pojave tamnih mrlja, bola ili crvenila neophodno je konsultovati hitnu službu.
