Nekontrolisano mokrenje predstavlja spazmodične kontrakcije, najčešće bolne, kod kojih osoba oseća iznenadnu potrebu za mokrenjem. Najčešće rezultira smanjenom količinom urina ili apsolutnim odsustvom.
Učestali nagon za mokrenjem može biti izazvan poremećajem mišića detruzora mokraćne bešike u njenom zidu.
Navedeni mišići relaksiraju zid mokraćne bešike i omogućavaju deponovanje urina te prilikom njihove kontrakcije nastaje akt mokrenja. U određenim situacijama, mišić detruzor mokraćne bešike se pojačano kontrahuje te uslovljava iznenadan nagon na mokrenje.
To stanje se označava kao hipereaktivna mokraćna bešika i najčešće je izazvana preteranom konzumacijom alkohola ili kofeina, neadekvatnom ishranom, konstipacijom, određenim medikamentima itd.
Postoji nekoliko uzročnih poremećaja: citistis, prostatitis, urolitijaza, oboljenja urinarnog trakta ili prostate.
Poremećaj može biti praćen osećajem pečenja, pogotovo tokom mokrenja i udružen je sa bolom i osećajem tenzije u bešici, učestalim mokrenjem (izraženom potrebom za mokrenjem bez povećanja u volumenu eliminisane mokraće, strangurijom (bolnim mokrenjem sa tenezmima bez otežanja u emisiji urina) i nokturija (stanje koje se kaakteriše učestalom potrebom za noćnim mokrenjem).
Postojanje hipereaktivne mokraćne bešike može usloviti nastanak drugih problema takođe. Urgentni nagon za mokrenjem može usloviti nastanak pada i preloma kosti.
Takođe može usloviti kožne poremećaje, poremećaje sna, depresiju, infekciju urinanog trakta i uticati na kvalitet života individue. Neophodno je konsultovati se sa lekarom u cilju izbegavanja potecijalnih komplikacija.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa nekontrolisanim mokrenjem?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa nekontrlisanim mokrenjem mogu biti sledeći:
- Gonoreja
- Hlamidija
- Tetanus
- Prostitis
- Karcinom mokraćne bešike
- Urolitijaza
- Trihomonas
- Cistitis
- Uretritis
- Renalna kolika
- Benigna hiperplazija prostate
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju nekontrolisanog mokrenja?
Specifični tretman kod nekontrolisanog mokrenja u značajnoj meri povezan je sa postavljanjem tačne dijagnoze (karcinom, cistitis, prostatitis itd.) kao i učestalosti eliminacije urina.
Savetuje se izbegavanje narodnih lekova te j enophodno konsultovati se sa lekarom.
Antibiotski tretman može se preporučiti u cilju olakšanja svakodnevnih životnih navika kao pto je adekvatan unos tečnosti i adekvatna učestalost mokrenja.
Sam početak oboljenja potrebno je shvatiti ozbiljno budući da sam poremećaj može usloviti ozbiljne komplikacije.
Kada je anjoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?
Neophodna je konusltacija lekara u slučaju već postojećeg oboljenja urinarnog sistema ili kod osoba sa povišenim rizikom za nastanak uzročnih oboljenja (videti listu pidruženih bolesti).
U većini slučajeva, učestalo ili urgentno mokrenje ukazuje na udruženi poremečaj kada se savetuje pregled lekara:
- Iznenadni gubitak na telesnoj težini
- Povraćanje
- Goznica/pomrzline
- Umor
- Krv u mokraći
- Zamućen ili urin neprijatnog mirisa
- Abdominalni bol
- Pojačan apetit/žeđ
- Sekrecija iz penisa ili vagine
