Trizmus predstavlja stanje koje se karakteriše bolnim kontrakcijama mastikatornih mišića usled konstrikcije vilice. Može ometati fiziološke pokrete vilice kao i respiratorni proces što može biti životno ugrožavajuće.
Trizmus je najčešće udružen sa tetanusom koji predstavlja prvi znak oboljenja, ali može biti i posledica poremećaja kao što trigeminalna neuralgija ili oboljenja usne šupljine (dentalgije, peritonzilarni apsces). Može takođe nastati i kao manifestacija mentalnih poremečaja kao što su histerija (histerični trizmus).
Najčešći simptomi trizmusa su: spazam i ukočenost mastikatornih mišića, ukočenost vratne muskulature, ukočenost abdominalnih mišića, otežano gutanje, bolni spazmi organizma, groznica, znojenje, povišen krvni pritisak i ubrzan srčani rad.
Trizmus je retko stanje i definitivni tretman ne postoji. Osnovni cilj lečenja jeste kontrola i prevencija potencijlanih komplikacija (mogući prelomi i hendikepiranost) dok se ne eliminiše tetanusni toksin.
Poptun oporavak može trajati i nekolko meseci sve do potpune regeneracije afeciranih nerava.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa trizmusom?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa trizmusom mogu biti sledeći:
- Bes
- Tetanus
- Ebola
- Histerija
- Tonzilitis
- Peritonzilarni apsces
- Periodonititis
- Malarija
- Meningitis
- Gingivitis
Ciljana terapija kod trizmusa zavisi isključivo od identifikovanog uzročnog faktora. Budući da ne postoji lek protiv tetanusa, lečenje podrazumeva toaletu rane, primenu odgovarajućih lekova u cilju olakšavanja tegoba i suportivnih mera. Higijena ane podrazumeva eliminaciju nečistoća ili delova mrtvog tkiva u cilju prevencije asta tetanusnih spora.
Medikamentozna terapija podrazumeva primenu antitoksina, antibiotika, vakcina, sedative i drugih lekova.
Suportivna terapija podrazumeva dodatnu primenu sredstava kao što su ventilator u cilju potpunijeg oporavka.
Kada se savetuje pregled lekara?
Punktiformne rane ili duboke posekotine mogu povećavati rizik za nastanak tetanusne infekcije. Kod trizmusa, savetuje se pregled lekara ili neodložna pomoć medicinske službe. Najčešće se vrši previjanje rane, ordinira antibiotska terapija i vakcina protiv tetanusa. Postoji nekoliko postupaka koji se primenjuju u lečenju i prevenciji tetanusa:
- Kontrola krvarenja čak i minimalne rane lokalnim pritiskom
- Održavanje higijene rane upotrebom sapuna i redovnim previjanjem
- Apliakcija antibiotskim krema ili ulja u cilju zaustavljanja bakterijskog rasta ili infekcije rane
- Sterilno previjanje rane
- Previjanje rane minimum jedanput dnevno radi prevencije infekcije
Tetanus se može prevenirati imunizacijom protiv tetanusnog toksoida. U skoro svim slučajevima tetanus (trizmus) individue koje nisu prethodno imunizovane ili kod kojih nije ordinriana kompletna vakcinacija u prethodnih 10 godina, poseduju visoku šansu za nastanak tetanusa.
