Tremor predstavlja podrhtavanje izazvan usled neurološkog poremećaja. Može zahvatiti bilo koju regiju tela, kao što je glava ili glasne žice. Ipak, podrhtavanje je najčešće prisutno u šakama, podlaktu i nadlaktu.
Tremor je najčešće prisutan kod odraslih osoba, iako može nastati u bilo kom uzrastnom dobu i pogoršati se usled stresa, umora, besa, straha i konzumacijom duvana ili kofeina.
Najčešća forma tremora je esencijalni tremor. Karakteriše se sitnim, brzim pokretima tokom jednostavnih motornih radnji kao što su pisanje ili držanje čaše vode.
Među češćim uzrocima tremora mogu biti upotreba određenih medikamenata, preterane konzumacije kofeina, mišićne slabosti, fiziološkog starenja, stresa, anksioznosti, umora ili hiperfunkcije štitne žlezde, multiple skleroze, Parkinsonovog oboljenja, moždanog udara, neuroloških oboljenja (distonija) ili tumora mozga.
Tremor može takođe predstavljati jedan od reduktivnih simptoma kod individua koje konzumiraju alkohol ili su na terapiji odvikavanja.
Budući da apsolutno uklanjanje stresogenog faktora nije moguće, ovladavati stresogenim situacijama i poboljšati svakodnevni način života, mogu uticati na redukciju stepena tremora.
Koja terapija se primenjuje u lečenju tremora ?
Kod oko polovine slučajeva pacijenata, esencijalni tremor uzrokovan je postojanjem genetskih mutacija. Tačan etiopatogenetski mehanizam je nepoznat, ali se pretpostavlja da su promene prisutne u specifičnim regijama moždanog tkiva koji mogu uzrokovati nastanak esencijalnog tremora.
Postoji nekoliko poremećaja koji mogu biti udruženi sa tremorom i to su:
- Multipla skleroza
- Parkinsonovo oboljenje
- Tumor mozga
- Distonija
- Hipertiroidizam
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju tremora ?
Najadekvatniji terapeutski pristup kod postojanja tremora uslovljen je njihovim primarnim uzrokom.
Na primer, kod određenih uzroka psihogenog tremora, lečenje primarnog psihološkog poremećaja i primena relaksacione tehnike kao što su meditacija ili vežbe disanja.
Kada je to neophodno, izbegavanje kofeina i dovoljno odmora je preporučeno.
Kod ostalih, ograničavanje unosa alkoholnih pića ili modifikacija unosa određenih lekova može biti neophodna.
Konsultacija sa ordinirajućim lekarom u cilju daljnjih saveta je neophodna, budući da se preferira individualni pristup poremećaju.
U određenim sitacijama može biti neophodno koristiti adaptirani pribor za jelo (duže drške, slamke itd.) ili ortopedsku obuću.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom?
Konsultacija sa odgovarajućim lekarom neophodna je u slučaju kada:
- Tremor se pogoršava tokom mirovanja
- Tremor se pogoršava tokom pokreta
- Tremor je dugotrajan
- Tremor je težeg stepena i ometa svakodnevne životne aktivnosti
- Tremor je udružen sa postojanjem drugih simptoma kao što su glavobolja, malaksalost, defektni pokreti jezika, mišićna ukočenost ili ostali nevoljni pokreti
U cilju redukcije ili eliminacije tremora preporučuje se sledeće:
- Ograničiti unos kofeina
- Izbegavanje konzumacije alkohola
- Ovladati tehnikom kontrole stresnih situacija (masaža, meditacija ili druge relaksacione tehnike)
- Modifikacije svakodnevnih životnih aktivnosti
