Pospanost predstavlja stanje kada je pacijent u stanju sna tokom dana, što može usloviti padanje u san tokom određenih situacija. Prekomerno spavanje tokom dana može biti simptom neadekvatnog odmora najčešće usled noćnih smena, depresije, stresa, anksioznosti , ali i fizičkih problema kao što su honični bol, dijabetes, patološki nivo natrijuma, narkolepsija, apnea u snu, hipotioidizam, hiperkalcemija ili upotreba određenih medikamenata (anithistaminici ili sedativi).

 

 

Koji poremećaji mogu biti udruženi  sa pospanošću?

 

Poremećaji koji mogu biti udruženi sa pospanošću mogu biti sledeći:

 

  • Metabolička acidoza
  • Akromegalija
  • Anemija
  • Anksioznost
  • Apnea u snu
  • Botulizam
  • Bruxism
  • Glavobolja
  • Ciroza jetre
  • Dijabetes
  • Gastritis
  • Infarkt
  • Influenca
  • Insuficijencija bubrega
  • Insuficijencija srca
  • Intolerancija hrane
  • Trovanje ugljen monoksidom
  • Hipotiroidizam
  • Leukemija
  • Meningitis
  • Parkinsonovo oboljenje
  • Narkolepssija
  • Hladnoća
  • Gastroezofagealni refluks
  • Multipla skleroza
  • Premenstrualni sindrom
  • Afrička tripanozomijaza

 

Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.

 

 

Koja terapija se primenjuje u lečenju pospanosti ?

 

Najadekvatniji način terapeutskog pristupa zavisi od osnovnog uzroka. U odeđenim slučajevima od koristi mogu biti sledeći saveti: raniji odlazak na spavanje i uvek u isto vreme, izbegavanje odlaska u krevet neposredno nakon obroka, održavanje adekvatne temperature spavaće sobe, izbegavanje sna tokom jutarnjeg perioda, izbegavanje gledanja televizije sat vremena  pre odlaska na počinak.

 

Kod određenih individua upotreba medikamentozne terapije može biti od koristi kao što je tretiranje insomnije, primena homonske terapije usled postojanja valunga udruženih sa menopauzom.

U određenim slučajevima može biti neophodno prilagoditi dozu lekova, ali isključivo uz konsultaciju nadležnog lekara.

 

Terapeutski pristupi problemu mogu biti varijabilni usled čega je neophodo konsultovati se sa lekarom.

 

Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?

 

U slučaju da pospanost remeti svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života, neophodno je potražiti medicinski savet radi identifikacije najoptimalnijeg lečenja. U slučaju da iznenadna pospanost je udružena sa simptomima koji indikativnim za ozbiljnije oboljenje ili traumu, neophodna je hitna medicinska pomoć.