Plaka je solidna, uočljiva i po veličini nezanemarljiva lezija na koži (obično je većna od papule), nastala nagomilavanjem zapaljenskih ili tumornih ćelija kože. U odnosu na površinu kože plaka može biti ravna ili zaokrugljena, pljosnata ili udubljena. Termin “ploča” može takođe da se koristi kako bi ukazala na povredu koja rezultira sažimanjem nekoliko papula.
Postoje različite vrste papula. Samostalna ružičasta perutava ili nazubljena plaka, može biti znak aktinične keratoze, zadebljale plake, crvene boje i prekrivene srebrnkastim ljuspama mogu da se nađu na kolenima, laktovima ili skalpu i obično su znak psorijaze. Pojava plaka u nekim slučajevima može biti praćena svrabom i nelagodom jačeg ili slabijeg intenziteta (ako se javi na primer u slučaju dermatofitoze).
Koje vrste bolesti i stanja se povezuju sa pojavom plaka?
Sa pojavom plaka mogu se povezati:
- Aktinična keratoza
- Dermatofitoza
- Lichen planus
- Sistemski lupus eritematozus
- Neoplazma kože
- Pitirijazis rozea
- Psorijaza
- Kapošijev sarkom
Imajte na umu da ova lista nije konačna i da je preporučeno da se javite lekaru ukoliko se simptomi ne povuku.
Koja terapija se koristi kod pojave plaka?
Buduće da su medicinska stanja koja dovode do pojave plaka različita, veoma je važno utvrditi primarno oboljenje koje dovodi do plaka kako bi se odredilo i odgovarajuće lečenje. Trebalo bi izbegavati lečenje u kućnoj varijanti i metodu “sam svoj lekar”, jer može doći do maskiranja samog uzroka nastanka plaka ukoliko postoje i alergije, iritacije i infekcije koje samo mogu da zakomplikuju kliničku sliku.
Kada se pacijenti najčešće obraćaju lekaru u slučaju pojave plaka?
Ukoliko je već uspostavljena dijagnoza (ili je osoba izložena riziku) jednog od patoloških stanja (pogledati gore navedeni spisak).
