Papule su lezije na koži prečnika manjeg od jednog santimetra, a karakterišu ih oštre ivice i različiti oblici. Mogu biti glatke, izdignute ili udubljene a njihovi uzroci mogu biti različiti poremećaji kože, kao i atopični alergijski dermatitis. Osim toga, papule se javljaju i usled nekih zaraznih oboljena poput ovčijih boginja, ili kod kandidijaze kože i psorijaze. Konačno, mogu se pojaviti i kao reakcija na neke lekove ili ujede insekata.
Koje vrste oboljenja mogu da se povežu sa pojavom papula?
Sledeća oboljenja mogu da se povežu sa pojavom papula:
- Akne
- Akrodermatitis
- Actinic keratosis
- Denga
- Seboreični dermatitis
- Dermatofitoza
- Ebola
- Folikulitis
- Herpes zoster
- Lepra
- Lichen planus
- Sistemski lupus eritematozus
- Limforetikuloza
- Molluscum
- Pitirijaza rozea (kožni osip)
- Psorijaza
- Rozacea
- Šuga
- Sifilis
- Toksoplazmoza
- Afrička tripanozomijaza (bolest spavanja)
- Boginje
- Varičele
- Virusne bradavice
Imajte na umu da ova lista nije konačna i da je preporučeno da se javite lekaru ukoliko se simptomi ne povuku.
Koja se terapija primenjuje kod papula?
U većini slučajeva papule nestaju bez terapije. Važno je da se izbegava kontakt sa materijalima koji iritiraju kožu, ne grebati i ne trljati kožu, prati kožu toplom, ni previše toplom ni previše hladnom vodom, ne stavljati šminku, agresivne losione i sapune i ostaviti kožu da diše.
Ukoliko je koren samog problema atopični dermamtitis, korisno je upotrebljavati proizvode od ovsa sa svojstvima glačanja kože.
Kada se pacijenti najčešće obraćaju lekaru u slučaju papula?
Poželjno je da se pacijent javi lekaru ukoliko se papule pojave ubrzo nakon uzimanja novog leka, ukoliko se sumnja da su posledica ujeda, ili su simptom nekog zaraznog oboljenja poput varičela.
