Nesvestica predstavlja kratkotrajan gubitk svesti do koga dolazi kada se smanji protok krvi do mozga. Gubitak mišićnog tonusa i boje u licu takođe se javljaju zajedno sa gubitkom svesti. Pre nego što dođe do naglog gubitka svesti javlja se osećaj slabosti, mučnine, kao i zamućenog vida i slabog sluha.
Nesvestica se često javlja kao posledica emotivnog stresa, straha, intenzivnog bola, uzimanja određenih vrsta lekova, narkotika, alkohola, hiperventilacije, hipoglicemije, iznenadnog pada pritiska, konvulzija ili naglog ustajanja. U retkim slučajevima, i to uglavnom kod ljudi starijih od 65 godina, nesvestica može biti znak nekog ozbiljnijeg zdravstvenog problema poput bolesti srca ili moždanog udara.
Koje bolesti se javljaju zajedno sa nesvesticom?
Neke od bolesti koje se mogu manifestovati pojavom nesvestice su:
- Anafilaksija
- Osteoartritis grlića materice
- Glavobolje
- Dijabetes
- Embolija
- Plućna embolija
- Moždani udar
- Infarkcija miokarda
- Trovanje ugljen monoksidom
- Ventrikularna hipertrofija
Iako su prethodno navedene bolesti najčešći uzrok pojave ovog simptoma, nesvestica se može javiti i kao posledica mnoštvo drugih bolesti i stanja. Neophodno je obratiti se lekaru kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem.
Kako se leči nesvestica?
Nesvestica sama po sebi nije bolest, već simptom, te ne zahteva direktno lečenje. Ukoliko je nesvestica posledica oboljenja srca ili moždanog udara, primenjuje se adekvatna terapija kojom će se izlečiti njen uzrok. U najvećem broju slučajeva nesvestica je privremena, te se ne može izlečiti. Jedina opcija je sprečavanja nesvestice kao i preduzimanje preventivnih mera koje će umanjiti potencijalne posledice nesvestice. Pažljivo i lagano ustajanje sprečiće iznenadan gubitak svesti koji se javlja nakon prekida dotoka krvi u mozak. Ukoliko dođete u kontakt sa osobom koja je izgubila svest, neophodno je proveriti da li su disajni putevi prohodni i pozvati hitnu pomoć. Podizanje nogu osobe bez svesti iznad nivoa srca ubrzaće buđenje, a okretanje na stranu sprečiće gušenje ukoliko dođe do povraćanja. Ukoliko dođe do gubitka svesti, savetuje se mirovanje od 10 do 15 minuta u tihoj i mračnoj prostoriji. Ukoliko ne postoji mogućnost ležanja, savetuje se sedenje na podu i držanje glave između kolena dok se ne uspostavi normalan srčani ritam i ne raščisti svest.
Kada se treba obratiti lekaru u slučaju nesvestice?
Iako gubitak svesti nije ozbiljan medicinski problem, savetuje se poseta lekaru ukoliko je nesvestica nastupila naglo ili nastupa često. Ukoliko se gubitak svesti javi zajedno sa drugim simptomima treba se obratiti lekaru kako bi se ustanovila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem.
Ukoliko je osoba koja je izgubila svest trudnica, osoba starija od 50 godina ili je u toku nesvesti došlo do pada ili povrede neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.
