Mišićni bol nastaje usled različitih etioloških faktora: povreda, trauma, intenzivnog fizičkog i napornog rada. Takođe nastaje nakon akutnog bolnog incidenta u odgovarajućem mišiću.
Najčešći primarni uzrok mišićnog bola predstavlja intenzivan ili dugotrajan fizički napor u kombinaciji sa stresom i neadekvatnom posturom koje izazivaju zamor mišića i bol, pogotovo u vratnoj regiji, ramenima i leđima. Ipak, bol u mišićima najčešće je simptom određenih oboljenja, i to najčešće: artitisa, osteoartritisa, fibomijalgije ili drugih sistemskih oboljenja kao što je na primer lupus.
Koja oboljenja mogu biti udružena sa postojanjem mišićnog bola?
Poremećaji udruženi sa prisustvom atrofije i flakcidne paralize mišića mogu biti sledeći:
- AIDS
- Metabolička acidoza
- Akromegalija
- Artritis
- Reumatoidni artritis
- Artroza
- Bronhitis
- Kokcidinija
- Kolitis
- Denga
- Dermatomiozitis
- Dijabet
- Uganuća
- Ebola
- Hepatitis
- Fibromijalgija
- Cistična fibroza
- Gastroenteritis
- Viusni gastroenteritis
- Influenca
- Adrenal insuficijencija
- Hiperparatioidizam
- Hipotiroidizam
- Sistemski eitematozni lupus
- Malarija
- Bolest mačije ogrebotine
- Šagasova bolest
- Lajmska bolest
- Parkinsonovo oboljenje
- Meningitis
- Mononukleoza
- Boginje
- Hašimoto
- Padžetova bolest
- Herpetične lezije kože
- Polimijalgija reumatskog porekla
- Poliomijelitis
- Pneumonija
- Porfirija
- Bes
- Rabdomioliza
- Salmonela
- Sarkoidoza
- Skleroderma
- Skorbut
- Sifilis
- Premenstrualni sindrom
- Tetanus
- Tifus
- Toksoplazmoza
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju mijalgije ?
U cilju smanjenja ili eliminacije mišićnog bola neophodno je dijagnostikovati primarni uzročni faktor. Samo u slučaju adekvatne dijagnoze, medicinski tretman će imati efekta.
Odmor predstavlja prvu meru koju bi trebalo sprovesti. U slučajevima kada je bol izazvan prekomernom upotrebom odgovarajućeg mišića, kao na primer tokom sportske aktivnosti, pod medicisnkim nadzorom smanjenje bola, otoka i zapaljenske reakcije istovremeno sa primenom analgetika kratkotrajnog dejstva, antiinflamatornim lekovima, hladnim oblogama u cilju redukcije otoka pod strogom kontrolom primenjene toplote kao što je primena ultrazvuka i Tekarterapije.
U drugim slučajevima, olakšanju bola može doprineti primena masaže ili fizioterapije.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa ordinirajućim lekarom u slučaju mišićnog bola?
Kod individua gde je bol izazva traumatskim događajem ili hematomom, neophodan je hitan medicinski tretman.
Medicinski tretman je neophodan u slučaju iznenadne pojave bola ili njegovog dugotrajnog perzistiranja, najčešće duže od tri dana ili kada je povezan sa povišenom temperaturom, otokom ili crvenilom odgovarajuće regije.
Lekarski pregled je neophodan i u slučaju akutnog nastanka bola pri čemu je onemogućen pokret.