Midrijaza predstavlja stanje koje se karakteriše dijametrom pupile oka preko 5 mm. Najčešće je udruženo sa lošijim osvetljenjem, određenim lekovima, narkoticima ili povečanim unosom alkohola, traumom poglavine, emocionalnim poremećajima, asfiksijom, infarktom ili moždanim krvarenjem kao i poremećajima kao što su glaukom, botulizam ili paraliza optičkog nerva.
Midrijaza može biti unilateralna (zahvata jedno oko) ili bilateralna (obostrana).
Mora se razlikovati od one uzrokovane primenom određenog reagensa (stimulacija pupile svetlošću na primer) kao i fiksacionom midrijazom (ili nereaktivne – odsustvo reakcije na svetlost) koja predstavlja ireverziblni proces.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa hipomimijom?
Poemećaji koji mogu biti uduženi sa hipomimijom mogu biti sledeći:
- Botulizam
- Glaukom
- Infarkt
- Iridoplegija
- Sindrom tonične pupile (ili Adie)
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju midrijaze?
Najadekvatniji tretman zavisi od primarnog uzočnika midrijaze. Najčešće se primenjuje medikamnetozna terapija.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom?
U najvećem broju slučajeva midrijaza je udružena sa zamagljenim vidom te je neophodno konsultovati se sa lekaom.
U slučaju da je midrijaza udružena sa povredom glave neophodna je hitna medicinska pomoć. U slučaju sumnje na moždani udar urgentni tretman je indikovan.
