Intraokularno krvarenje predstavlja krvarenje koje nastaje u staklenom telu oka, želatinoznoj supstanci koja predstavlja ležište rožnjače. Najčešći uzroci ovog tipa krvarenja jesu dijabetesna retinopatija, posteriorna ablacija retinalnog tela, anemija srpastih ćelija, makroaneurzima retine, eksudativna makularna degeneracija, Nadalje, čak i intrakranijalno krvarenje, trauma i okluzija retinalne vene može usloviti nastanak retinalnog krvarenja.
Posledice su uglavnom poremećaji ili zamućenje vidnog polja, prisustvo prašine u vidnom polju i pesoetljivost na svetlost. Bol je pisutan kod individual sa povećanim intraokularnim pritiskom ili kada je krvaenje udruženo sa traumatksim događajem.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa anosmijom?
Poemećaji koji mogu biti uduženi sa anosmijom mogu biti sledeći:
- Anemija srpastih ćelija
- Dijabetes
- Retinal detachment
- Ebola
- Retinalna makroaneurizma
- Optički neuritis
- Dijabetesna retinopatija
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista oboljenja nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju intraokularnog kvarenja ?
Terapeutski pristup intraokularnom krvarenju zavisi od primarnog uzroka. Oštećenje ili ablacija retine zahteva hirurški pristup ili aplikaciju lasera. Ipak, kada je u osnovi poremećaja postojanje dijabetesa ili drugog sistemskog poremećaja, neophodno je pridržavati se specifičnih terapeutskih protokola u cilju kontrole oboljenja i posledičnog krvaenja.
U određenim slučajevima vitrektomija može biti neophodna ako u period od 1 do 2 meseca ne dođe do poboljšanja.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa ordinirajućim lekarom?
U slučaju intraokularnog krvaenja, uvek je neophodno konsultovati se sa ordinirajućim lekarom. Poremećaj može usloviti pojavu mnogobrojnih komplikacija, uključujući pojavu glaukoma i toksičnog efekta apsorpcije gvožđa prisutnog u cirkulaciji kao sastavni deo retine i ćelija u ostalim delovima oka.
