Gubitak pamćenja predstavlja hronični poremećaj usled čega nastaje redukcija sposobnosti memorisanja ranijih događaja i situacija ili nekoliko iz proteklog perioda. Najčešće je u vezi sa fiziološkim procesom starenja. Ipak, kod određeni individua može predstavljati ozbiljan poremećaj udružen sa traumama kranijuma, moždanim udarom ili neurohirurškim operativnim procedurama, operacijom karcinoma (hemoterapja ili transplantacija kostne srži), deficijencijom vitamina (narošito vitamina B12), intenzivan stres, ili konzumacija alkoholnih pića ili medikamenata (najčešće barbituarata).
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa gubitkom pamćenja?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa gubitkom pamćenja mogu biti sledeći:
- AIDS
- Tranzitorni ishemijski atak
- Huntington
- Demencija
- Depresija
- Bipolarni poremećaj
- Migrena
- Epilepsija
- Infarkt
- Infekcije mozga
- Trovanje ugljen monoksidom
- Alchajmerova bolest
- Lajmska bolest
- Parkinsonova bolest
- Multipla skleroza
- Šizofrenija
- Sifilis
- Tumori mozga
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista oboljenja nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju gubitka pamćenja ?
Najadekvatniji tretman kod gubitka pamćenja određuje se na osnovu primarnog uzročnog faktora. U principu, kod individual koje boluju od ovog poremećaja, neophodna je konstantna nega. Radi memorisanja krucijalnih detalja, kao na primer uzimanje redovne hronične terapije, neophodno je svakodnevno podsećanje.
U određenim slučajevima od pomoći može biti primena fotografija. U najvećem broju slučajeva, trajna pomoć negovatelja je neophodna.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom ?
U slučaju da gubitak pamćenja u znatnoj meri redukuje kvalitet života, neophodno je potražiti stručnu medicinsku pomoć.
