Gubitak memorija, poznat i kao amnezija (od grčke reči ‘’a-mnezis’’ gde prefix ‘’a’’ znači odsustvo a ‘’mnezis’’ označava pamćenje te znači nesposobnost prisećanja. Gubitak pamćenja najčešće je totalan ili parcijalan, privremen ili stalan, kongenitalni ili stečeni.
Postoji nekoliko uzroka koji dovode do nastanka ovog poremećaja kao što su trauma, povrede mozga i različite organske disfunkcije koje utiču na moždane funkcije.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa amnezijom?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa amnezijom mogu biti sledeći:
- Demencije
- Trovanje ugljen monoksidom
- Povrede mozag
- Alchajmeova oboljenja
- Traumatske povrede mozga
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju amnezije ?
Budući da oboljenja koja uslovljavaju nastanak amnezije mnogu biti varijabilna, u cilju primene odgovarajućeg tretmana, neophodno je primeniti najoptimalniji tretman.
Neophodno je u potpunosti primeniti savete lekara i konsultovati se na prvu pojavu simptoma gubitka pamćenja, makar i tranzitornih.
Kada je nejoptimlanije konsultovati se sa svojim lekarom ?
U slučaju već postavljene dijagnoze oboljenja (videti listu pridruženih bolesti).
