Dispneja predstavlja otežano disanje koje može biti privremenog ili hroničnog karaktera. Može se manifestovati u vidu otežanog disanja, odnosno nemogućnosti udisanja te pojave vizinga. Dispneja može nastati postepeno ili iznenada. Dispneja može biti udružena sa različitim vrstama patoloških procesa u respiratornom sistemu, ali i stresom i anksioznošću.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa dispnejom?
Poremećaji koji mogu biti udruženi sa dispnejom mogu biti sledeći
- AIDS
- Alergije na hranu
- Respiratorne alergije
- Amiloidoza
- Anafilaksa
- Anemija
- Aortna aneurizma
- Angina pektoris
- Anksioznost
- Astma
- Botulizam
- Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
- Bronhitis
- Ciroza jetre
- Oboljenje koonanih arterija
- Dislipidemija
- Embolizam
- Plućna embolija
- Emfizem
- Hijatalna hernija
- Cistična fibroza
- Giht
- Infarkt miokarda
- Pulmonani infarkt
- Srčana insuficijencija
- Intolerancija hrane
- Trovanje ugljen monoksidom
- Ventrikularna hipertrofija
- Laringitis
- Sistemski eritematozni lupus
- Šagasovo oboljenje
- Mijastenija gravis
- Pleuritis
- Prava policitemija
- Pneumonija
- Pre-eklampsija
- Bes
- Gastroesophageal reflux
- Rinitis
- Skleroderma
- Sepsa
- Speitčni šok
- Sifilis
- Sinuzitis
- Stres
- Tetanus
- Toksoplazmoza
- Traheitis
- Kolorektal kacinom
- Karcinom larinksa
- Karcinom pluća
- Tiroidni karcinom
- Opekotine
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju dispneje ?
Terapija dispneje uslovljena je samom prirodom poremećaja – je li poremećaj prolaznog ili trajnog karaktera. Budući da je dispneja izazvana stresom ili anksioznošću, neophodan je adekvatan odmor, dovoljan unos tečnosti i relaksacione tehnike.
Kod postojanja respiratornih oboljenja kao što su astma, alergija ili HOBP neophodno je pridržavati se tretmana po savetu lekara.
Respiratorni poremećaji udruženi sa metaboličkim faktorima mogu se takođe poboljšati korekcijom svakdnevnog načina života, gubitkom na telesnoj težini i fizičkom aktivnošću. U ostalim slučajevima, medikamentozna terapija ordinirana od strane lekara, najčešće nakon detaljnog ispitivanja.
Kada je najoptimalnije konsultovati se sa lekarom?
U slučaju iznenadnog otežanog disanja koje se ne povlači, neophodno je konsultovati se sa Hitnom službom.
U slučaju pojave sledećih simptoma neophodno je potražiti medicinsku pomoć:
- otežano disanje koje ne prolazi i nakon nekoliko minuta
- stanje se pogoršava ili je trajno
- disanje postaje ubrzano(peko 40 udaha po minuti)
- tokom disanje zauzima se prinudan položaj – najčešće u formi sedećeg položaja
- postoje udruženi kardiovaskularni poremećaji
- poremećaj se javlja kom prevremeno rođenih odojčadi.
