Anosmija predstavlja gubitak osećaja mirisa. Odsustvo sposobnosti mirisa može biti parcijalan i u ređim slučajevimakompletan.
U zavisnosti od uzročnog faktora, anosmija može biti privremeni poremećaj ili trajni. U retkim slučajevima je simptom ozbiljnijih poremećaja.
Anosmija je najčešće rezultat poremećaja nazalnog aparata ili povrede mozga, dok je kod određenih individua urođen (kongenitalna anosmija). Ipak, gubitak osećaja mirisa može takođe biti praćen i poremećajem apetita, s obzirom da vremenom može usloviti gubitak na telesnoj težini, malnutriciji ili depresiji.
Uopšteno, anosmija je uslovljena postojanjem otoka ili opstrukcije nosne šupljine, te je distribucija mirisnih molekula od nosnih školjki ka mozgu otežana. Ipak, tačan etiopatogenetski mehanizam nije moguće uvek utvrditi. U takvim slučajevima, anosmija se klasifikuje kao idiopatska anosmija. Sa druge strane, kongenitalna anosmija može spontnao nastati, kao izolovana kongenitalna anosmija ili može predstavljati simptom kompleksnijih oboljenja kao što je Klinefelterov ili Kalmanov sindrom.
Koji poremećaji mogu biti udruženi sa anosmijom?
Poemećaji koji mogu biti uduženi sa anosmijom mogu biti sledeći:
- Prehlade
- Sinuzitis
- Nazalna polipoza
Najbitnije je imati na umu da gore prikazana lista nije definitivna, te je neophodno konsultovati ordinirajućeg lekara u slučaju perzistiranja tegoba.
Koja terapija se primenjuje u lečenju diplopije ?
U ostale uzroke anosmije mogu spadati oštećenja unutrašnjih delova sluzokože nosa (prehlada, alergijski rhinitis, influenca, ne-alergijski rhinitis), opstrukcije nazalnih hodnika (deformitet kostiju, tumori, nazalni polipi) kao i oštećenja mozga i nerava (riniplastika, neurohirurške procedure, Huntingtonov poremećaj, multipla sistemska atrofija, radijaciona terapija, dijabetesna hipoglikemija, starenje itd.).
Koja terapija se primenjuje u lečenju anosmije?
Kada je anosmija izazvana prehladom, alergijama ili sinuzitisom, moguće je da nastane spontano izlečenje uzročne infekcije ili eliminacija opstruktivnog sadržaja u toku nekoliko narednih dana.
U ređim slučajevima, anosmija je trajnog karaktera. Kod osoba starijih od 60 godina, rizik za nastanak anosmije je povećan.
Kada je neophodno konsultovati se sa svojim lekarom?
U slučaju da ne dođe do spontanog izlečenja anosmije u toku nekoliko dana, preporučje se konsultovati se sa ordinirajućim lekarom u cilju utvrđivanja najadekvatnijeg tretmana.
U cilju dijagnostikovanaj anosmije, lekar može ordinirati sprovođenje odgovarajućih kliničkih testova kao što su ispitivanje mirisa, acetilcisteinski test, ispitivanje nervnog sistema u cilju procene oštećenja nerava kao i ispitivanje čula ukusa.
Sigurnost
Kod postojanja anosmije, pacijenti bi trebalo sprovoditi određene mere predostrožnosti usled nemogućnosti detektovanja mirisa vatre, curenja gasa, otrovnih isparenja ili pokvarenih namirnica. Takođe, kod osoba sa anosmijom savetuje se instalacija specijalnih aparata u cilju detekcije opasnih mirisa.
