Trovanje hanom, pozanto i kao hranom prenosive bolesti, predstavlja oboljenje nastalo usled ingestije kontaminirane hrane ili vode. Većina slučajeva izazvana je prisustvom bakterija kao što su Stafilokok ili E.koli. Postoji četiri tipa trovanja hranom:

 

  • Usled biljnih i životinjskih toksina
  • Usled hemikalija (lekovi, pesticide, metali, aditivi)
  • Usled toksina mikoorgsnizama (bakterije, virusi, paraziti, buđ)
  • Usled toksina nastalih razgradnjom hrane (na primer: akutno trovanje koje nastaje uz konzumaciju određene vrste ribe kad je toksin izložen lošem skladištenju)

 

Trovanje hranom najčešće nastaje usled ingestije kontaminirane hrane ili defiijencije u higijenskim procesima, skladištenju i pripremanju hran. Infektivni organizmi ili njihovi toksini sposobni su da kontaminiraju hranu u bilo kojoj fazo tokom obrade i proizvodnje. Kontaminacija hane takođe može nastati u kućnim uslovima ako se hanom neadekvatno rukuje. Važno je zapamtiti da pranje ruku pre kuvanja i jela, omogućava pravilno održavanje hrane kao i kuvanje mesa i jaja.

 

Individue koje su u povećanom riziku za nastanak trovanja hranom uključuju:

 

  • Individue sa oslabljenim imunim sistemom
  • Individue sa ozbiljnim medicinskim poremećajima
  • Individue koje su putovale u strane zemlje i bile izložene određenim mirkoorganizmima

 

Najčešće, trovanje hranm je blagog karaktera i sponatno prestaje (u poseku 3-5 dana). Kod ozbiljnijih slučajeva, pregled u bolničkim uslovima od vitalnog je značaja radi prevencije potencijalnih komplikacija (kao što su dehidratacija, oboljenja bubrega i druge). Krvna slija, analiza uzorka stolice i testiranje hrane mogu se sprovesti radi utvrđivanja egzaktnog uzroka trovanja hranom.

 

Koji simptomi su udruženi sa trovanjem hranom?

 

Simptomi udruženi sa trovanjem hranom najčešće zavise od vrste količine unite supstance. Simptomi mog ubit imanifestni nakon nekoliko sati po unosu kontaminirane hrane u vidu gastrointestinalnih poremećaja (povraćanje, bdominalni bolovi i dijareja),Ostali simpotmi mogu biti suva usta, oteažn govor, glavobolja, gubitak apetita, pojava duplih slika, tahikardija, znojenje i poremećaji kože (crvenilo, osip).

 

Šta se savetuje

U najvećem broju slučajeva, trovanje hranom spontano se rešava. Cilj lečenja jeste olakšavanje prisuntih simptoma i rehidratacija adekvatnim unosom tečnosti (kao što je voda, kokosov nekta, sportska pića i voćni sok). Savetuje se primena sledećih metoda:

 

  • Getting plenty of rest Adekvatan odmor
  • Kontrola povraćanja i mučnine
  • Lečenje dijareje primenom određenih medikamenata
  • Najvažnije: neodložna intervencija centra za kontrolu trovanja ili hitne službe

 

Šta se ne savetuje

 

 

  • Ne konzumirati lekove bez prethodne konsultaije sa lekarom (mogu nastati komplikacije u vidu ozbiljnih simptoma kao štu si groznica i krvava dijareja)
  • Do not wait for symptoms to simply pass on their own ne čekati na spontanu rezoluciju oboljenja
  • Ne primenjivati ekscesivne metode lečenja (konzumiranje mleka)
  • Ne konzumirati kafein (iritia digestivni sistem)

 

 

Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete  operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem  bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.