Termin električni šok podrazumeva povredu izazvanu udarom munje (prirodni elektricitet) ili kada električna struja polazi korz oganizam (najčešće putem veštačkih izvora).
Kroz organizam prolazi električno pražnjenje , dok klinička slika varira u zavisnosti od težine akcidenta, starosti individue ili ranjenika , napona, količine struje (amperi), vrste struje (direktna ili naizmenična), otpornosti tela na struju, putanju struje kroz telo, dužinu vremena koje telo ostaje u kontaktu sa izvorom struje i trajanju električne izloženosti.
Usled kombinacije ovih faktora mogu nastati različiti efekti u organizmu, koji najčešće variraju od osećaja peckanja, do ekstremnijih kao štu su momentalna smrt. Električni šok može zahvatiti spoljašnje delove tela (na primer kožu) usled činjenice da je koža otporna na električnu struju.
Veća otpornost kože na električni šok može usloviti pojavu opekotina kože, ali bez prolaska električne energije kroz organizam. U slučaju kada je koža neotporna na električnu energiju te je prolazak električne energije kroz organizam nesmetan (što uslovljava pojavu unutrašnjih opekotina) bez zahvatanja kože.
Tanka i suva koža otpornija je od vlažne i tanje kože. Nervni sistem, kao što je mozak, nervi i kičmena moždina veoma su osetljivi na pojavu električnog šoka, električne povrede koje mogu usloviti nastanak neuroloških poremećaja koje su najčešće posledica povreda nastalih usled udara električne struje.
Nastanak električnog šoka može usloviti prestanak rad respiratornog sistema i poremećaj rada srca, što uslovljava trenutnu smrt. Oštećenja nastala usled električne povrede najčešća su na manjim krvnim sudovima, te uslovljavaju nastanak katarakte, bubrežnog popuštanja i destrukcije mišićnog tkiva.
Jači električni šokovi najčešće su praćeni izraženim mišićnim spazmima koji mou usloviti nastanak koštanog preloma i dislokaciju kosti. Kod novorođenčadi, električne povrede najčešće se javljaju po plasirnaju metalnih objekata u usnu duplju.
Koji simptomi su udruženi sa elekrtričnim šokom ?
Električni šok može usloviti nastanak različitih simptoma i oštećenja unutrašnjih organa, kao što su:
- Vidljive opekotine po telu.
- Oštećena mišićna funkcija (abnormalna kontrakcija usled ukočenosti)
- Kadiovaskularni problemi (srčani zastoj i ventrikularna fibrilacija)
- Moždani poremećaji (epileptični napadi, gubitak svesti, gubitak memorije)
Šta se savetuje kod električnog šoka
Neophodno je pozvati pomoć uz istovremeno odvajanje individue od električnog izvora (na primer uklanjanje električnog aplikatora od električnog izvora struje ).
Ako to nije moguće savetuje se upotreba oruđa od prirodnog materijala koji je slab strujni provodnik ( voda, guma, suvi materijali). Ne savetuje se dodirivati žrtvu golim rukama, budući da se električni šok može javiti i kod osobe koja pomaže. Neophodno je izolovati osobu od zemlje, stvarajući mat podlogu od drveta, gume, novina, ili bilo kog nekonduktivnog materijala.
Šta se ne savetuje kod električnog šoka
- Ne dodirivati individuu golim rukama.
- Ne intervenisati u slučaju idaljeg trajanja opasnosti.
- Ne donosit ibilo kakav električno konduktivni materijal blizu individue (na primer vlažan materijal, metal, prstenje, narukvice)
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.
