Panični napada predstavlja iznenadnu pojavu intenzivnog straha koji nastaje kod individua, a praćen je simptomima straha (nemogućnost kontrolisanja situacije) ali tokom koje se zadžava pribranost i svesnost. Ove epizode mogu nastati u bilo kom periodu, pa čak i tokom sna.
Panični napadi najčešće traju nekoliko minuta i ne izazivaju nastnak fizičkih posledica. Povremeno, individue kod koji se javlja panični napad mogu imati utisak da doživljavaju srčani udar. Kao i kod drugih poremećaja, individuu bi trebalo adekvatno lečiti.
Neophodno je konsultovati se sa specijalistom u slučaju ponavljanih napada. Paničnim poremećajem može se smatrati određena epizoda kod osoba kojima je neophodno adekvanto lečenja i prevencija daljih komplikacija. Takođe ,primena saveta medicinskog osoblja u vezi sa paničnim poremećajima uslovljava efikasniju fizičku i psihološku spremnost osobe za budeće napade.
Koji simptomi su udruženi sa paničnim napadima ?
Najčešće se kod indiviue javlja intenzivna osećaj straha tokom paničnog poremećaja. Pored psiholoških simptoma, fizički simptomi mogu uključivati: ubrzan srčani rad, otežano disanje, vrtoglavicu, mučninu, bol u grudnom košu, znojenje i drhtavicu.
Ovi simptomi mogu biti povećan rizik za zdravstveno stanje individue. Kako se organizam bori da nadoknadi nivo kiseonika i olakša process disanja, takođe nastaje oslobađanje hormona kao što je adrenalin na primer.
Ovo uslovljava ubrzan srčani rad i napetost muskulature. Usled činjenice da većina ovih simptoma imitira ostala oboljenja srčane pumpe, neophodno je potražiti hitnu medicnsku pomoć kako bi se prevenirala životno ugrožavajuća stanja.
Šta se savetuje
U slučaju paničnog napada, neophodno je siriti se i koncentrisati na disanje. U sluačju da je individual u zatvorenom ili javnom mestu, savetuje se napustiti to područje i izaći na svež vazduh.
Duboko disanje na nos i na usta može pomoći u adekvatnijem regulisanju procesa disanja. Čak i šetnja može dovesti do privremenog poboljšanja. Budući da se nivo ugljen dioksida u cirkulaciji normalizuje, neophodno je uspostaviti regularan srčani ritam.
Koraci koji se savetuju radi prevencije paničnih napada podrazumevaju:
- Smirenost i jasnoća misli
- Primena relaksacionih tehnika (meditacija, istezanje mišića, vežbe dubokog disanja, joga, pilates, kontrolisanje stresa)
- Izbegavanje kafeina i alkoholnih pića, kao i duvana
- Održavanje balansirane diejte i redovne ishrane u cilju stabilizacije nivoa glikemije
- Upotreba određenih lekova (protiv anksioznosti) u slučaju potrebe
- Primena odgovarajuće psihoterapije
- Konsultacija sa odgovarajućim specijalistom radi određivanja najadekvatnije forme lečenja
Šta se ne savetuje
Ne savetuje se ignorisanje postaojanje paničnih napada što je jedan od ključnih faktora, Neophodno je priznati postojanje poremećaja, te se ophoditi na adekvatan način sa istim.
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.
