Manifestan srčani udar odraz je izumiranja srčanih ćelija (nekroze) u odeđenim delovima srca usled okluzije ili totalne opstrukcije koronarne arterije. Infarkt miokarda poznat je i kao srčani udar. Srčani udar nastaje kada krv koja prenosi kiseonik iz srca izazove opstrukciju odgovarajućeg krvnog suda te nastaje nedovoljno snabdevanje srčanog mišića. Insuficijencija srca ne mora uvek usloviti nastanak infarkta miokarda. Srčani udar može nastati u miru, tokom fizičke aktivnosti pa i usled emotivnog uzbuđenja. Kontrolisanje faktora rizika najvažniji je korak u prevenciji srčanog udara.
Oni mogu uključivati: krvni pritisak i nivo holesterola, stress, dijabetes, gojaznost, masnu dijetu, nedostatak fizičke aktivnosti, konzumaciju duvana, preteranu alkoholnu konzumaciju, porodičnu istoriju infarkta miokarda itd.
Leka će ordinirati najadekvatniju terapiju radi eliminacije simptoma i prevencije daljih komplikacija.
Infarkt miokarda smatra se hitnim stanjem. Što ranije se individua uputi u hitnu službu, to su šanse za oporavak veće. Neodložna medicinska pomoć redukuje stepen srčanog oštećenja i omogućava disanje i regulaciju srčane funkcije.
Koji su simptomi udruženi sa infarktom miokarda ?
Simptomi srčanog udara mogu varirati od individue do individue. Simptomi nisu uvek isti kod različitih individual. Simptomi mogu varirati od blagih do težih:
- Mučnina i povraćanje
- Hladan znoj
- Vrtoglavica
- Otežano disanje
- Bol u grudima i strernumu koji se može širiti ka vratu, grlu, vilici, želucu i gornjim ekstremitetima (najčešće levu ruku)
- Promena u mentalnom status
- Slabost
- Umor
Šta se savetuje
U slučaju sumnje na srčani udar, od vitalnog je značaja neodložna medicinksa pomoć. Savetuje se primena sledećih mera u slučaju kliničke slike srčanog udara pre dolaska ekipe hitne pomoći na lice mesta:
- Postaviti pacijenta u polu-komatozni položaj
- Ne pomerati pacijenta i ne dozvoliti samostalne pokrete
- Osloboditi pacijenta pritiska od odeće
- Pitati pacijenta o upotrebi lekova za kardiovaskularni sistem
- Proveravati disajne parameter, puls i nivo svesti
- Omogućiti mir i tople uslove
- U slučaju gubitka svesti, izvesti kardiopulmonalnu reanimaciju
Šta se ne savetuje
U slučaju infarkta miokarda, neophodno je ne potceniti simptome, pogotovo ako je pacijent pod povišenim rizikom za nastanak srčane insuficijencije.
Predlaže se primena sledećih mera u slučaju infarkta miokarda:
- Ne napuštati pacijenta sem u slučaj upozivanja dodatne pomoći, ako je to neophodno
- Ne ordinirati nikakve lekove sem ako su za krdiovaskularni sistem
- Ne dozvoliti pacijentu da negira prisutne simptome
- Ne čekati da se simptomi povuku sami od sebe
- Ne voziti sami u bolnicu ako je srčani napad u toku (veća verovatnoća izazivanja sobraćajne nesreće)
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.
