Fraktura je termin koji označava prelom osti koji se tipično javlja nakon traumatskog događaja, ako što je pad, udes ili sportsko takmičenje. Fraktura predstavlja čestu povredu koja se deli u dve kategorije: direktna i indirektna.
Direktna fraktura podrzumeva traumatizovano podučje, dok indirektna fraktura zahvata kosti koje sun a određenoj udaljenosti od traumatizovane regije.
Frakture se dalje mogu podeliti na složene, proste i spoljašnje frakture. Složene frakture podrazumevaju povrede, u kojim prelomljena kost narušava integitet kože, povećavajući rizik za nastanak infekcije. Prosti prelomi podrazumevaju dislokaciju koštanih fragmenata, kao i ekspoziciju frakture mogućoj penetraciji kože ka spoljašnjoj sredini.
Iako u najvećem broju slučajeva frakture nisu životno ugrožavajuća stanja, ipak zahtevaju neodložnu medicinsku pomoć.
Ozbiljnost preloma zavisi od lokalizacije i težine traume kao i stepena oštećenja okolnog koštanog tkiva.
Teže frakture mogu imati ozbiljne komplikacije te je adekvatna dijagnoza neophodna radi daljeg lečenja.
Adekvatno lečenje može potrajati od nekoliko nedelja pa čak i meseci.
Koji simptomi su udruženi sa nastankom fraktura?
Simptomi koji mogu biti udruženi sa nastankom fraktura su:
- Ozbiljan bol
- Otok zahvaćene regije
- Osetljivost zahvaćene regije
- Krvarenje u zahvaćenoj regiji
- Deformacije zglobova
- Ograničena amplitude pokreta
- Diskoloracija i pojava hematoma
Simptomi se mogu pogoršati tokom pokreta. Neophodno je izbegavati pokrete kod osoba sa frakturama sem u slučaju prevencije daljih komplikacija i povreda.
Šta se savetuje
U slučajevima koji podrazumevaju spoljašnje frakture, savetuje se neodložna medicinska pomoć i nastavak plasiranja pritiska plasiranjem sterilne gaze na ranu. Primena leda na poveđenu regiju može takođe biti od pomoći.
U slučajevima gde je fraktura ekstemiteta dovela i do narušavanja integriteta kože neophodna je imobilizaija ekstremiteta i detaljan neurovaskularni pregled.
Od koristi može takođe biti bandažiranje koje uključuje distalne i proksimalne delove ekstremiteta, ne zahvatajući mesto lezije. Primena bandaža trebalo bi da prevenira pokrete, ali ne remeteći cirkulaciju te uz kompresiju srednjeg stepena.
Ako je individua nesvesna ili nepokretna, neophodno je potražiti adekvatnu pomoć ili primenit imeee kardiopulmonalne reanimacije.
U slučaju torakalnih ili vertebralnih fraktura neophodna je delikatna prva pomoć.
Neophodno je izbegavati bilo koji pokret kao i urgentno kontaktirati najbližu zdravstvenu ustanovu radi lečenja i prevencije daljih komplikacija.
Šta ne treba raditi
Naredne manevre ne bi trebalo pokušavati izvoditi pre dolaska medicinske ekipe hitne pomoći:
- Izbegavati masažu zahvaćenih regija
- Izbegavati manevre radi potencijalne repozicije zhavaćenih segmenata
- Izbegavati apliakciju leda direktno na kožu (preko tkanine)
- Izbegavati uklanjanje odeće (iseći odeću ako je neophodno)
- Ne pomerati osobu sa suspektnom frakturom torakalnih pršljenova
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članku na bilo koji način ne zamenjuju intervenciju ili savete operatera za hitne slučajeve i pružaju samo jednostavne savete kako bi problem bio pod kontrolom dok čekaju na pregled.
