Šta je nikl?
Nikl je element koji se nalazi u većini živih organizama. Ukupna količina nikla u organizmu skoro nikada ne prelazi 1 miligram, i raspoređena je između kostiju, pankreasa i pljuvačke. Najveća količina nikla izvlači se iz minerala koji predstavljaju sulfide gvožđa i nikla poput pentlandita. Nikl se najčešće koristi za poboljšavanje apsorpcije gvožđa u telu, kao i za sprečavanje nedostatka gvožđa u krvi (anemije) i lečenje slabih i krtih kostiju. Ljudi su najčešće izloženi niklu koji se nalazi u vazduhu, pijaćoj vodi, hrani ili dimu cigareta. Izloženost niklu se takođe može javiti kao posledica kontakta kože sa vodom ili zemljom koja je kontaminirana niklom. Iako je nikl jedan od ključnih elemenata u ljudskom telu i igra vitalnu ulogu u normalnom funkcionisanju metabolizma, preterani unos nikla može biti opasan po zdravlje čoveka.
Koja je funkcija nikla?
Nikl funkcioniše kao kofaktor za nekoliko različitih enzima. Istraživanja na ljudima i životinjama pokazala su da nikl igra važnu ulogu u proizvodnji određenih hormona, kao i glukoza i lipida. Takođe se smatra da je nikl odgovoran za održavanje integriteta ćelijske membrane kao i stabilnosti DNK i RNK.
Koje namirnice su bogate niklom?
Nikl se može naći u žitaricama, semenkama, heljdi i morskim plodovima. Manje količine ovog elementa takođe se mogu naći i u kupusu, paradajzu, pasulju i ostalim mahunarkama. Međutim, količina nikla koji se nalazi u hrani biljnog porekla može značajno varirati i zavisi od zemlje na kojoj je ona uzgajana. Čokolada se takođe često navodi kao jedna od namirnica bogatih niklom. Veće količine ovog elementa mogu se naći u hidrogenizovanim biljnim mastima, zahvaljujući tome što se nikl koristi u njihovoj proizvodnji.
Koji je preporučeni dnevni unos nikla?
Preporučeni dnevni unos nikla za odraslu osobu je oko 100 mikrograma.
Koje su posledice smanjene količine nikla u telu?
U najvećem broju slučajeva prosečni unos nikla dovoljan je da zadovolji sve dnevne potrebe tela. Međutim, određena medicinska stanja i oboljenja poput preteranog znojenja, malapsorpcijski sindrom odnosno Celijačna bolest, stres, ciroza jetre ili hronična bubrežna insuficijencija mogu dovesti do smanjene količine nikla u telu. Deficijencija nikla može izazvati insuficijenciju jetre, probleme sa rastom, probleme sa reproduktivnim sistemom, diskoloraciju kože i pogoršanje prethodno postojeće anemije.
Koje su posledice povećane količine nikla?
Povećana količina nikla u telu koja se taloži u jetri, bubrezima, kostima i u aorti može izazvati trovanje. Neki od simptoma koji se često javljaju kao posledica taloženja prevelike količine nikla u telu su mučnina, povraćanje, glavobolje, vrtoglavica, poteškoće sa disanjem, kašljanje, bol u grudima i osip. Povećan unos nikla povećava rizik od stvaranja raka, i to raka pluća, nosa, grkljana, i prostate, kao i srčanog udara, moždanog udara, astme, hroničnog bronhitisa i respiratorne insuficijencije. Preterana izloženost niklu može izazvati svrab koji se vremenom pogoršava i može dovesti do stvaranja čireva na koži ukoliko se ne leči na vreme.
