Šta je molbiden?
Molbiden je jedan od najrasprostranjenijih mikrolemenata u prirodi i neophodan je za uspostavljanje skoro svih oblika života. U ljudskom telu, molbiden se uglavnom nalazi u jetri, bubrezima, žlezdama i kostima, a u manjim količinama prisutan je i u plućima, slezini, koži i mišićima. Molbiden je jedan od bitnijih kofaktora u velikom broju enzimskih procesa koji se obavljaju u telu, a služe za hemijsku transformaciju ugljenika, azota i sumpora. Samim tim, enzimi koji zavise od molbidena od ključne su važnosti ne samo za zdravlje čoveka, već i za održavanje zdravlja čitavog ekosistema.
Koja je funkcija molbidena?
Skoro 90% molbidena koji se unese u telo izbacuje se putem mokraće. Deo molbidena koji ostane u telu učestvuje u procesu razlaganja proteina i drugih supstanci u krvi. Molbiden je takođe i glavni sastojak koenzima koji funkcionišu kao katalizator aktivnosti četiri veoma bitna enzima u ljudskom telu, i to sulfit oksidaze, ksantin oksidaze, aldehidne oksidaze i mitohondrijske oksidaze.
Koje namirnice su bogate molbidenom?
Neke od namirnica koje su bogate molbidenom su mleko, sirevi, žitarice, mahunarke, orašasti plodovi, kao i različite vrste mesa i zelenog lisnatog povrća. Količina molbidena koja se nalazi u hrani zavisi od količine molbidena koji se nalazi u zemlji u kojoj je ta hrana uzgajana. Zbog toga nivo molbidena značajno varira čak i kod istih narmirnica, a može se naći i u vodi.
Koji je preporučeni dnevni unos molbidena?
Ne postoji univerzalan preporučeni dnevni unos molbidena. Količina molbidena neophodna kako bi se zadovoljile dnevne potrebe zavise od starosti, a preporučuje se unos:
- od 0.003 do 0.06 mg za odojčad starosti do 6 meseci
- od 0.04 do 0.08 mg za odojčad starosti od 6 do 12 meseci
- od 0.05 do 0.10 mg za decu starosti od 1 do 3 godine
- od 0.06 do 0.15 mg za decu starosti od 4 do 6 godina
- od 0.10 do 0.30 mg za decu starosti od 7 do 10 godina
- od 0.15 do 0.50 mg za decu stariju od 11 godina
Koje su posledice nedovoljnog unosa molbidena u telo?
Hronična deficijencija molbidena veoma je retka pojava. Ukoliko se javi, uglavnom nastaje kao posledica genetski bolesti ili problema u ishrani. Kada se nedostatak molbidena u telu javi kao posledica genetskog oboljenja, može dovesti do oštećenja intelektualne sposobnosti, napada, veoma povišenog krvnog pritiska, spastičnosti i pomeranja sočiva oka sa njegovog normalnog položaja (ectopia lentis). Nedostatak molbidena takođe mođe izazvati i tahikardiju, tahipneju, glavobolje, mučninu, povraćanje i komu. Hronična deficijencija molbidena dovodi do nagomilavanja mokraćne kiseline u krvi, što može izazvati bolnu upalu zglobova. U ekstremnim slučajevima nedostatak molbidena može kompletno uništiti nervni sistem.
Koje su posledice preteranog unosa molbidena?
Preterani unos molbidena može izazvati simptome slične onima koji se javljaju prilikom gihta, kao i probleme sa sistemom za varenje, jetrom i bubrezima. Povećan nivo molbiidena može dovesti do nedostatka bakra, što može imati smrtne posledice. Višak molbidena spaja se sa četiri atoma sumpora i formira tetratiomolbidat koji se vezuje za bakar i onemogućava telu da ga upije.
