Šta je kobalt?
Kobalt je mikroelement koji se u veoma malim količinama, oko 1 miligram, može naći u ljudskom telu, i funkcioniše kao aktivni centar koenzima koji se nazivaju kobalamini. Ovaj mikroelement takođe je jedan od ključnih nutrijenata za sve životinje, bakterije, alge i gljivice. Kobalt aktivno učestvuje u Krebsovom ciklusu uslovljenom biotinom. Krebsovim ciklusom naziva se proces kojim telo pretvara šećer u energiju. Kada se posmatra kao samostalan nutrijent, sam kobalt se ne smatra neophodnim za život jer se već nalazi u vitaminu B12.
Koja je funkcija kobalta?
Kobalt je integralan deo vitamina B12 i samim tim je neophodan za uspostavljanje i održavanje normalne funkcije ćelija. Ovaj mikroelement učestvuje i u proizvodnji eritrocita, odnosno crvenih krvnih zrnaca, kao i u proizvodnji antibakterijskih i antivirusnih jedinjenja koja sprečavaju nastanak infekcija. Kobalt takođe igra značajnu ulogu u metabolisanju masti i ugljenih hidrata, kao i u sintezi proteina i pretvaranju folata u njihov aktivni oblik. U nervnom sistemu kobalt je odgovoran za sprečavanje demijelinacije, stanja koje izaziva oštećenja na membrani koja obavija kičmenu moždinu i nevna vlakna koja se nalaze u mozgu. Prevencijom oštećenja na membrani nervnih vlakana osigurava se brz i normalan prenos nervnih impulsa kroz telo.
Koje namirnice su bogate kobaltom?
U većim količinama kobalt se može naći u namirnicama poput mesa, jetre, bubrega, ostriga, dagnji, ribi, mleku, fermentisanim proizvodima od soje kao i u pivu. Manje količine kobalta takođe se mogu naći i u određenim vrstama povrća poput zelene salata, kupusa, spanaća, smokava i mahunarki. Hrana bogata vitaminom B12 jedini je izvor kobalta koje telo aktivno koristi.
Koji je preporučeni dnevni unos kobalta?
U najvećem broju slučajeva preporučuje se unos između 5 i 8 mg kobalta dnevno. Ukoliko je neophodo uneti veću količinu kobalta, to se uglavnom čini kroz uzimanje suplemenata vitamina B12. Trudnice i dojilje obavezno se moraju posavetovati sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih mineralnih suplemenata kako bi se izbegle potencijalno opasne posledice po njihovo zdravlje i normalan razvoj deteta.
Koje su posledice nedovoljnog unosa kobalta u telo?
U najvećem broju slučajeva nedostatak kobalta u telu povezan je za nedostatkom vitamina B12. Jedan on najčešćih uzroka sniženog nivoa hroma u krvi je perniciozna anemija, stanje koje izaziva simptome poput malaksalosti, umora, utrnutost i peckanje udova, mučninu, gubitak telesne težine, zbunjenost i glavobolje. Ukoliko se nedostatak kobalta ne leči na vreme ono može dovesti do trajnih neuroloških oštećenja, oštećenja na nervima, gubitka pamćenja, čestih promena raspoloženja i psihoze. U retkim slučajevima hronična deficijenca kobalta može imati fatalne posledice.
Koje su posledice preteranog unosa kobalta?
Preterani unos kobalta u telu može izazvati srčane probleme, i to najčešće kongestivnu srčanu insuficijenciju. Povećan unos kobalta takođe može dovesti do povišene proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (policitemije), što povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka i moždanog udara. Visok nivo kobalta u krvi može izazvati i gušavost, odnosno uvećanje štitne žlezde, i time sprečiti njeno normalno funkcionisanje. Preterani unos kobalta takođe može izazvati i hiperglicemiju, odnosno povišen nivo šećera u krvi.
Da li treba dopuniti dnevni unos kobalta suplementima?
U retkim slučajevima u kojima pacijent pati od sniženog nivoa kobalta u krvi, uglavnom se prepisuju suplementi vitamina B12 kako bi se uspostavio normalan nivo ovog mikroelementa. Međutim, u najvećem broju slučajeva uzimanje dodatnih suplemenata nije neophodno, a normalan nivo kobalta u krvi može se održati zdravom, raznovrsnom ishranom.
