Šta je jod?
Jod predstavlja jedan od mikroelemenata koji su neophodni za normalno funkcionisanje ljudskog tela. Jod se koristi u proizvodnji hormona štitne žlezde, koji omogućavaju normalan rast i razvoj tela.
Koja je funkcija joda?
Jod je jedan od glavnih sastojaka hormona štitne žlezde (tiroidnih hormona), a takođe vrši i veoma bitnu ulogu u regulisanju funkcija ovih hormona. Ovi hormoni zaduženi su za niz funkcija u telu, u koje spadaju i regulacija telesne temperature, metabolisanje šećera, masti i proteina, održavanje baznog metabolizma, kao i rast i razvoj centralnog nervnog sistema i sketa u toku trudnoće i u toku života deteta. Jod je takođe zadužen za mnoge druge telesne funkcije.
Koja hrana je bogata jodom?
Najveće količine joda mogu se naći u ribi i morskim plodovima. Jod je takođe prisutan i u algama i morskoj travi. U manjim količinama može se naći i u mleku, jajima, mesu i žitaricama. Tragovi ovog minerala mogu se naći i u voću i povrću, ali količina joda koja se u njima nalazi zavisi od toga koliko je zemlja na kojoj su uzgajani zasićena jodom, koje je đubrivo korišćeno i na koji način je voda navodnjavana. Kako količina joda u namirnicama zavisi od velikog broja različitih varijabli, u telo se često ne može uneti dovoljna količina joda samo kroz hranu. Zbog izuzetno bitne funkcije koju jod vrši u telu, Svetska Zdravstvena Organizacija sprovela je kampanju koja za cilj ima sprečavanje deficijencije joda tako što se standardna kuhinjska so zamenila jodiranom soli.
Koji je preporučeni dnevni unos joda?
Prosečna odrasla osoba trebalo bi da unosi oko 150 mikrograma joda dnevno. Tačna količina joda koja zadovoljava dnevne potrebe zavisi od starosti, pola i drugih situacija poput trudnoće ili dojenja. Trudnice i dojilje treba da unose između 220 i 290 mikrograma joda dnevno.
Koje su posledice nedostatka joda u telu?
Nizak nivo joda u krvi može imati negativne posledice po rast i razvoj dece i predstavlja jedan od glavnih faktora koji povećavaju rizik od mentalne retardacije. Nedovoljna količina joda u telu može dovesti do smanjene količine hormona štitne žlezde. Ukoliko telo ne luči dovoljnu količinu tiroidnih hormona u toku trudnoće ili u periodu ranog detinjstva može doći do stvaranja neizlečivih posledica. Nedostatak joda u trudnoći može dovesti do pobačaja, kretenizma, spastičnosti, gluvoće, otežanog razvoja, poremećaja hiperaktivnosti, itd. Kod odraslih nedostatak joda može dovesti do pojave hipertiroidizma, a često se javlja zajedno sa gihtom. Drugi problemi i oboljenja koja se mogu javiti kao posledica nedostatka joda u telu su otežana mentalna funkcija, kao i povišen rizik od folikularnog raka štitne žlezde.
Koje su posledice preteranog unosa joda?
Preterani unos joda može dovesti do pojave simptoma sličnih onima kojima se javljaju usled nedovoljnog unosa joda. Hipotiroidizam i giht su najčešće bolesti koje nastaju kao posledica povišene koncentracije joda u telu. Drugi problemi i bolesti koji se mogu javiti kao posledica povišene koncentracije joda u telu su hipertiroidizam, tiroiditis i papilarni rak štitne žlezde. Iako je akutno trovanje jodom izuzetno retko, ono se može javiti i dovesti do pojave simptoma poput osećaja gorenja u ustima, grlu i želucu, groznice, bola u predelu abdomena, mučnine, povraćanja i dijareje, slabog pulsa, a u nekim slučajevima čak i kome.
Da li jod pomaže pri održavanju normalne funkcije žtitne žlede?
Jod pomaže pri sintezi tiroidnih hormona, i unošenje dovoljne količine joda omogućava normalno funkcionisanje štitne žlede.
