Šta je hrom?
Hrom je mineral koji je neophodan za normalno funkcionisanje organizma. Iako se u telu nalazi u veoma malim količinama, hrom igra ključnu ulogu u održavanju normalnog nivoa šećera u krvi jer je zadužen za regulisanje nivoa insulina u telu. Insulin je hormon koji telo luči kako bi pretvorilo šećer i druge hranljive materije u energiju koja je neophodna za normalno funkcionisanje. Postoji nekoliko različitih vrsta hroma koje se mogu naći u prirodi, a najzastupljenija je vrsta koja se naziva biološki aktivni trovalentni hrom.
Koja je funkcija hroma?
Jedna od najvažnijih uloga hroma u telu je podsticanje proizvodnje insulina. Hrom takođe direktno učestvuje u procesu metabolisanja ugljenih hidrata, proteina i masti. Kod ljudi koji ne proizvode dovoljno insulina, kao na primer dijabetičara, često se prepisuju suplementi hroma kako bi se snizio nivo šećera u krvi. Ukoliko se poremeti normalna funkcija insulina u telu dolazi do nagomilavanja glukoze, odnosno šećera, u krvnim sudovima.
Koje namirnice su bogate hromom?
Iako se hrom može naći u velikom broju namirnica, uglavnom je prisutan u izuzetno malim količinama. Neke od namirnica koje su bogate hromom su meso, cela zrna žitarica, začini, sirevi, određene vrste voća poput jabuka, banana i pomorandži, kao i određene vrste povrća, i to brokoli i grašak. Namirnice koje sadrže veliku količinu jednostavnih šećera uglavnom imaju veoma malu količinu hroma.
Koja je preporučena dnevna doza hroma?
Za sada ne postoji dovoljno podataka koji bi odredili tačnu preporučenu dnevnu dozu hroma. Međutim, odbor za ishranu pri Institutu za Medicinu u Sjedinjenim Američkim Državama odredio je adekvatan unos hroma koji ne neophodan za održavanje normalnog zdravlja. Preporučeni dnevni unos hroma značajno varira u odnosu na starost i pol pacijenata. U određenim slučajevima, poput perioda trudnoće ili dojenja, preporučena dnevna doza hroma takođe se povećava. Preporučuje se unos oko 0.2 mikrograma hroma dnevno za odojčad starosti do 6 meseci, a 45 mikrograma za trudnice. Odrasle osobe osobe u proseku treba da unose oko 30 miligrama hroma svaki dan.
Koje su posledice nedostatka hroma u telu?
Simptomi koji se javljaju kao posledica nedostatka hroma u telu, i to smanjena intolerancija na glukozu i povećana potrošnja insulina, veoma su slični simptomima dijabetesa tipa 2. Rizik od smanjenog nivoa hroma u telu povećava se kod starijih ljudi, ljudi koji konzumiraju veliku količinu namirnica bogatih šećerom, ljudi koji preopterećuju telo prilikom fizičkih aktivnosti kao i trudnica. Nizak nivo hroma u telu takođe može dovesti i do snižavanja nivoa šećera u krvi, povišenog nivoa holesterola u krvi i povećati rizik od razvijanja dijabetesa i srčanih oboljenja.
Koje su posledice preteranog unosa hroma?
Za sada ne postoje dokazi koji bi povezali preterani unos hroma sa posledicama opasnim po zdravlje čoveka. Zbog toga i dalje ne postoji jasno definisana maksimalna dnevna doza hroma. Sa sigurnošću se jedino može reći da izuzetno velike doze hroma mogu umanjiti sposobost insulina da reguliše nivo šećera u krvi, i time izazvati iritacije u želucu kao i probleme sa jetrom.
Da li hrom može sprečiti pojavu povišenog nivoa holesterola u krvi?
Iako postoje studije koje su povezale uzimanje suplemenata hroma za smanjenim nivoom holesterola tipa LDL, odnosno “lošeg” holesterola, a povećanjem nivoa holesterola tipa HDL, odnostno “dobrog” holesterola, dugoročni efekat ovog minerala na nivo holesterola i dalje nije u potpunosti potvrđen. Suplementi hroma mogu se prepisati pacijentima koji boluju od hiperholesterolemije, odnosno povišenog nivoa holesterola u krvi, samo pod nadzorom lekara.
