Šta je bakar?
Bakar je mineral koji se u veoma malim količinama može naći u ljudskom telu. Smatra se trećim mineralom po važnosti, iza gvožđa i aluminijuma. U telu odraslih osoba uglavnom se nalazi oko 100 mg bakra, i to najviše u jetri, kostima, mišićima, mozgu, bubrezima i srcu. Bakar je element od velike važnosti za uspostavljanje i održavanje normalne funkcije tela, i predstavlja jedan od važnijih nutrijenata. Bakar je zaslužan za održavanje zdravlja nervnih ćelija kao i celokupnog imunog sistema.
Koja je funkcija bakra?
Bakar je neophodan za normalno funkcionisanje velikog broja različitih enzima. Pored toga, bakar aktivno učestvuje u regulisanju metabolizma. Kombinujući se sa gvožđem, bakar proizvodi crvena krvna zrnca, odnosno eritrocite, kosti i vezivno tkivo, čime pomaže telu u proizvodnji energije. Bakar takođe učestvuje i u pigmentaciji kože i kose, a pomaže i pri uspostavljanju normalnog funkcionisanja srca. Bakar je i antioksidant koji smanjuje broj slobodnih radikala koji mogu dovesti do oštećenja na zidovima ćelija i DNK.
Koje namirnice su bogate bakrom?
Bubrezi i jetra životinja i živine su namirnice najbogatije bakrom. Neke od namirnica u kojima se mogu naći manje količine bakra su školjke, rakovi, sušeno voće, semenke, pšenične mekinje, cela zrna žitarica, zeleno lisnato povrće, čokolada i mahunarke.
Koji je preporučeni dnevni unos bakra?
Odraslim osobama se preporučuje unos između 1.5 i 3 mg bakra dnevno. Iako ne postoji definisana količina za decu i starije, smatra se da ova količina zadovoljava dnevne potrebe većine ljudi bez obzira na starosnu dob, i u najvećem broju slučaja može se postići zdravom izbalansiranom ishranom.
Koje su posledice nedostatka bakra u telu?
Neuravnotežena ishrana, problemi sa apsorpcijom nutrijenata kao i preterani unos cinka mogu dovesti do nedostatka bakra u telu. Iako je hronična deficijencija bakra izuzetno retka pojava, može imati ozbiljne posledice po zdravlje čoveka, i izazvati demineralizaciju kostiju, slabljenje zidova arterija, anemiju, probleme za vezivnim tkivom, poremećaje nerava, poremećaje imunološke funkcije, kao i povećati rizik od kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti. U pojedinim slučajevima uzimanje suplemenata bakra može pomoći pacijentima koji boluju od anemije. Bez obzira na njegova svojstva, neophodno je savetovanje sa lekarom pre nego što se započne terapija bakrom.
Koje su posledice preteranog unosa bakra?
Preterani unos bakra u telo kroz ishranu veoma je retka pojava. Do povišenog nivoa bakra u krvi češće dolazi nakon uzimanja suplemenata, što može dovesti do pojave simptoma poput mučnine, povraćanja, dijareje i groznice. Teži slučajevi povišenog nivoa bakra u krvi uglavnom se javljaju kod dece i mogu izazvati oštećenja na jetri, a u nekim slučajevima i cirozu jetre. U slučajevima kada je jetra onemogućena da metaboliše povišenu količinu bakra u krvi dolazi do pojave Vilsonove bolesti. Vilsonova bolest je retko genetsko oboljenje koje dovodi do nagomilavanja bakra u jetri, mozgu, očima i drugim organima, i izaziva drhtanje, poteškoće sa govorom, probleme sa koordinacijom, promene u ličnosti i hepatitis.
Šta je ceruloplazmija?
Ceruloplazmin je protein koji se nalazi u krvi a u sebi sadrži bakar. Nizak nivo ceruloplazmina u krvi često ukazuje na postojanje Vilsonove bolesti, Menkeovog sindroma, aceruloplazminemije, poodmaklih stadijuma bolesti jetre, kao i neuhranjenosti. Povišen nivo ceruloplazmina javlja se prilikom trovanja bakrom, tokom trudnoće i uzimanja oralnih kontraceptivnih sredstava ili estrogena. Povišen nivo ceruloplazmina često ukazuje i na leukemiju, Hodžkinskovu bolest, sistemski eritemski lupus, reumatoidni artritis, Alchajmerovu bolest, primarnu bilijarnu cirozu, kolestazu kao i upale.
