Šta je želudac?
Želudac je organ u koji se hrana nakon žvakanja u ustima i gutanja doprema putem jednjaka. U želucu počinje proces varenja koje je moguće zahvaljujući enzimima koji se luče kontrakcijom samog želuca. Hrana se zatim prosleđuje u creva gde se proces varenja nastavlja, i gde se odvija asporpcija hranljivih materija iz hrane koja je uneta u organizam.
Želudac je organ koji je smešten u gornjem levom delu trbušne šupljine. Sa anatomske tačke gledišta može da se smatra kesastim proširenjem digestivnog trakta. Želudac je direktno povezan sa jednjakom (odakle hrana dolazi u želudac nakon što prođe kroz donji sfinkter jednjaka) kao i sa dvanaestopalačnim crevom od koga je odvojen pilorusom, mišićnim zaliskom čije otvaranje i zatvaranje reguliše pražnjenje želuca.
Sa dužinom od oko 25-28 cm i širinom od oko 10-12 cm, želudac je rezilijentne strukture i može da varira u veličini i obliku, zavisno od hrane koja se u njemu nalazi. Ovo je moguće zahvaljujući naborima u njegovim zidovima koji se rastežu i tako povećavaju njegovu veličinu, pa želudac može da dostigne zapreminu od oko 1000 do 1500ml.
Želudačni zid sačinjen je iz tri sloja: želudačne sluzokože, mišićnog sloja i serozne membrane. Želudačna sluzokoža predstavlja unutrašnji sloj želuca koja luči sokove varenja i stvara specifičnu kiselu sredinu želuca, a luči i gustu sluz kojom želudac sebe štiti od samosvarivanja. Ovaj sloj može dalje da se podeli na sledeća tri sloja: mukozni (epitelni sloj koji oblaže unutrašnji zid želuca), muskularni (sloj malih gustih mišićnih vlakana) i submukozni sloj (vezivno tkivo inervisano crevnim nervnim sistemom ).Mišićni sloj sačinjen je od kontrahujućih mišića koji omogućavaju da se hrana pomeša; ovaj sloj se takođe može podeliti na tri manja sloja: longitudinalni, cirkularni i kosi. Konačno, poslednji, spoljašnji sloj naziva se serozna membrana i obmotava čitav želudac.
Karakteristike ovih slojeva umnogome variraju zavisno od mesta na želucu na kome se nalaze. Sam želudac može se podeliti na nekoliko delova: dno želuca (gornji deo), telo (centralni deo koji služi za skladištenje hrane koja se proguta), i izlaznog dela (koje odgovara delu neposredno pre sfinktera koji odvaja želudac od dvanaestopalačnog creva). Kanal koji je jednjak spojen sa želucom naziva se ulazni deo ili kardija, dok se mesto gde se želudac spaja sa dvanaestopalačnim crevom naziva pilorus. Gornja zona naziva se mala krivina želuca, dok se donja zona naziva velika krivina želuca.
Žlezde koje luče želudačnu kiselinu nalaze se u mukoznom sloju fundusa i tela želuca, dok prepilorusne žlezde luče sluz koja štiti unutrašnji zid želuca od procesa varenja. Cirkularni sloj mišića nalazi se po prelasku iz jednjaka u želudac, ali ga nema u fundusu želuca. Nasuprot tome, njegova debljina se povećava kod pilorusa. Kosi sloj, međutim, prisutan je na donjoj strani i kod male krivine, dok nestaje u pravcu pilorusa.
Koja je funkcija želuca?
Glavna funkcija želuca jeste da dozvoli hrani da pređe u creva, ali i da se započne proces varenja. Sokovi za varenje i enzimi otpočinju proces varenja masti i proteina njihovim razlagajnem na njihova polazna jedinjenja (masne kiseline i aminokiseline). Varenje ugljenih hidrata je u želucu ograničeno zbog prevelike kiselosti sredine u njemu. Takođe, želudac je u stanju da direktno apsorbuje jedinjenja poput vode i alkohola.
Funkcija varenja olakšana je kontrakcijama želudačnih mišića kojima se meša sadržaj želuca. Na ovaj način, telu je potrebno maksimum pet sati da svari čvrstu hranu koja je putem jednjaka došla u želudac, svodeći je na polutečnu supstancu zvanu kiseli himus koja se dalje šalje u crevo preko pilorusa koji se odmah zatvara i sprečava povraćaj himusa u želudac.
Proces varenja omogućen je od strane želudačnih žlezdi koje luče tri najosnovnije komponente želudačnog soka: pepsinogeni enzim koji se zatim pretvara u pepsin i koji je zadužen za razlaganje proteina na aminokiseline. Druga je hlorovodonična kiselina, za koju je neophodan pepsin kako bi obavljala svoju funkciju. I konačno unutrašnji faktor koji proizvode želudačne žlezde, a koji je odgovoran za apsorpciju vitamina B12 i gvožđa u crevima.
