Šta je trikuspidalni zalistak?
Trikuspidalni zalistak je jedan od četiri srčana zaliska. Smešten je između desne pretkomore i desne komore srca. Trikuspidalni zalistak obezbeđuje da ne dođe do povratka krvi prilikom njenog prolaska iz desne srčane pretkomore u desnu komoru.
Srce je organ podeljen na nekoliko delova koji omogućavaju obavljanje njegove osnovne funkcije: pumpanje krvi bogate kiseonikom prema ostalim delovima tela (ćelijama, tkivima i organima) kako bi se ti delovi ishranili, kao i primanje krvi bogate ugljen dioksidom koja se dalje šalje ka plućima gde se vrši razmena gasova i snabdevanje krvi kiseonikom.
Srčani zalisci su sitne strukture odgovorne za sprečavanje povratka krvi, kako bi se ona u jednom pravcu kretala kroz srce. Trolisni zalistak je atrioventrikularni zalisak koji se sastoji iz tri membrane (listića), veoma je otporan i sačinjen je od vezivnog tkiva koje ga otvara i zatvara koordinisanim pokretima prilikom svakog otkucaja srca. Listovi su povezani za valvularni prsten preko koga su povezani za zid srca. Ivice membrane su povezane za papilarne mišiće tetivnim vrpcama, nitima vezivnog tkiva koje se stimuliše prilikom prolaska krvi i tokom srčanih faza koje sprečavaju da se krv vrati u suprotnom pravcu.
Koja je funkcija trolisnog zaliska?
Srce je pumpa i služi za potiskivanje krvi bogate kiseonikom i hranljivim materijama od pluća do ćelija, tkiva i organa, u zamenu za krv bogatu ugljen dioksidom koja treba da se u plućima obogati kiseonikom. Krv bogata kiseonikom putuje prema organima i tkivima u telu preko arterije aorte koja zahvaljujući svojim granama i kapilarima dalje prenosi krv bogatu kiseonikom do ostalih delova tela. Krv bogata ugljen dioksidom vraća se u srce preko vena da bi se odatle sprovela u pluća gde se vrši razmena gasova i obogaćivanje krvi kiseonikom.
Trolisni zalistak odgovoran je za sprovođenje krvi sa ugljen-dioksidom kroz prostor između desne pretkomore i desne komore.
Srčani ciklus sastoji se od dve faze: faze opuštanja (dijastolna faza) i faze kontrakcije (sistolna faza). Tokom prve faze (dijastole), zalisci između pretkomora i komora su otvoreni, a čitavo srce je opušteno. U ovoj fazi polumesečasti zalisci su zatvoreni, sprečavajući krv da uđe u vaskularno korito. Tokom druge faze (sistolne faze), komore i pretkomore su koordinisano kontrahovane: najpre pretkomora (atrijalna sistola), a zatim i komore (ventrikularna sistola). Tokom kontrakcije komora, pritisak krvi potiskuje nagore atrioventrikularne zaliske čime se oni zatvaraju ne dozvoljavajući krvi da se vrati u pretkomoru.
Mehanizam atrioventrikularnih i trolisnih zalistaka reguliše se protokom krvi i pritiskom tokom faza srčanog ciklusa. Tokom sistole komore, krvni pritisak se usmerava naviše prema membrani, čime se sprečava povratak krvi u suprotnom pravcu. Vezivne niti (srčane strune) koje spajaju papilarne mišiće sa trikuspidalnim i mitralnim zaliskom srca, sprečavaju da se zalistak potisne nagore unutar pretkomore. U slučajevima kada postoje anatomski ili funkcionalni defekti ovo može da dovede do prolapsa zaliska.
