Nervni sistem predstavlja skup organa i struktura koje omogućavaju transmisiju signala između različitih delova tela i koordinaciju voljnih i nevoljnih funkcija, kako fizičkih tako i fizioloških.
Šta predstavlja nervni sistem?
Nervni sistem sastavljen je od mozga, kičmene moždine, čulnih organa i nerava koji povezuju ove organe sa ostalim regijama tela.
Moguće je razlikovati centralni nervni sistem od perifernog nervnog sistema, a budući da su podeljeni na višestruke komponente gde svaka poseduje specifičnu funkciju.
Centralni nervni sistem
Centralni nervni ssitem sačinjen je od mozga i kičmene moždine. Kod odraslih osoba procenjeno je da mozak sadrži oko sto milijadi nervnih ćelija (neurona) ,a čak i znatno veći broj protektivnih ćelija (poznatih kao glija).
Unutar endokranijuma lokalizovane su dve hemisfere koje se spajaju i formiraju te su u direktnom kontinuitetu sa kičmenom moždinom, koja je u vidu cilindrične strukture koja prati unutrašnjost kičmenog kanala.
Obe strukture okružene su serijom protektivnih membrana (moždanim ovojnicama). U cilju dodatne zaštite, cerebrospinalna tečnost koju produkuje mozak, te se proteže od ograničenih površina dve moždanice (pia mater i arahnoidea). Obe nervne grane usmerene su ka ostalim delovima tela.
Periferni nervni sistem
Periferni nervni sistem može se podeliti na dva glavna dela: autonomni nervni sistem i somatski nervni sistem.
Autonomni nervni sistem podeljen je na tri dela:
Simpatički nervni sistem, parasimpatički kao i enterički nervni sistem. Neuroni su lokalizovani u mozgu i kičemnoj moždini, a njihovi produžeci usmereni su ka strukturama koje se nazivaju ganglije i stupaju u kontakt sa telima drugih neurona.
Produžeci su usmereni ka organima koji funkcionalno i strukturno moraju biti povezani sa centralnim nervnim sistemom.
U ovakvoj strukturnoj oganizaciji mogu se razlikovati preganglionska nervna vlakna, građena od neuronskih produžetaka čija su tela lokalizovana u centralnom nervnom sistemu kao i postganglionska nevna vlakna čija su tela lokalizovana u ganglijama.
U slučaju somatskog nervnog sistema, postoje individualni neuroni koji su locirani između centralnog nervnog sistema i tela koji moraju biti povezani.
Telo neuronskih ćelija mogu se naći u mozgu ili kičmenoj moždini, te se razlikuju dva tipa: senzorni neuroni čiji se produžeci formiraju od nervnih vlakana koji šalju informaciju od kože ka senzornim organima i centralnom nervnom sistemu kao i motornim neuronima od kojih nervna vlakna šalju direktne informacije ka skeletnim mišićima, čak i kada se ovi mišići voljno pokreću.
Koje su funkcionalne kaakteristike nervnog sistema ?
Nervni sistem stupa u komunikaciju sa različitim delovima tela i koordinria njihove voljne i nevoljne funkcije. Pogotovo su mozak i kičmena moždina oni koji integrišu informacije iz ostalih organa kao i spoljašnje sredine i planiranja adekvatnog odgovora.
Različite strukture u mozgu poseduju specifične funkcije odgovorne za poces mišljenja, memorije, razmišljanja, govora, nevoljnog i voljnog pokreta, emocija, gladi, žeđi, biološkog sata organizma i remodelovanja primljene informacije putem svih pet čula kao što su vid i sluh.
Kičmena moždina odgovorna je za prijem informacija direktno iz moždanih centara kao i organizovanja određenih delova tela za prijem i slanje signala i informacija.
Ovim putem se takođe ispituju i refleksi mišićno- koštanog sistema.
Po pitanju finkcionalnosti periferni nervni sistem može se podeliti na više puteva koji su odgovorni za prenos informacija od kože,mišića ili drugih čula ka centralnom nervnom sistemu u cilju kontrole mišića putem slanja informacija ka centralnom nervnom sistemu te međusobnom povezivanju mozga i kičmene moždine na periferiji ili povezivanju unutrašnjih organa sa centralnim nervnim sistemom.
Na taj način autonomni nervni sistem kontroliše glans, unutrašnje ogane (gastrointestinalni trakt, pankreas i žučnu kesu) kao i njihove mišiće.
Enterički sistem je odgovoran za visceralnu inervaciju. Somatski nervni sistem oogućava centralnom nervnom sistemu da primi senzorne informacije i kontroliše voljnu muskulaturu.