Šta su nepravilne kosti?
Kosti, odnosno koštano tkivo, predstavljaju vrstu vezivnog tkiva koje se sastoji od kombincije čvrstih organskih materijala i neorganskih mineralnih sastojaka. Karakteriše ih tvrdođa, kao i otpornost na mehanička oštećenja. Kosti su segmenti različitih veličana, oblika i gustine, i predstavljaju sastavne delove skeletnog sistema. Kosti pridržavaju telesne strukture i štite unutrašnje organe od povreda. Osim toge, kosti zajedno sa mišićima omogućavaju kretanje tela. U kostima se takođe dešava i stvaranje ćelija, kao i metabolizam kalcijuma i drugih minerala.
Kosti su čvrste i jake iako su unutra šuplje, te uglavnom čine oko 14% ukupne telesne mase čoveka. U ljudskom telu nalazi se 206 kostiju, koje se konstantno obnavljaju. Kosti se sastoje od pet različitih delova. Čvrsto koštano tkivo materijal je od koga je izgrađena kost. Ovo tkivo prožeto je mnoštvom malih kanala koje okružuju koštane ćelije. Koštane ćelije zadužene su za izlučivanje kalcijuma i fosfora u međućelijski prostor, što kostima daje čvrstinu i otpornost na mehanička oštećenja. Kroz kanale koji se nalaze oko koštanih ćelija prolaze krvne žile i nervi. Hrskavica je savitljiva i slatka dopuna kostima koja se nalazi na mestu spoja dve ili više kosti. Funkcija hrskavice je smanjivanje trenja u zglobu. Sunđerasto koštano tkivo nalazi se unutar kosti, i ispunjeno je šupljinama koje kosti čine lakim. Pokosnica je spoljašnji sloj kosti koji obavija čvrsto koštano tkivo i prirasta uz njega. Pokosnica je izdrađena od posebne vrste vezivnog tkiva. Koštana srž nalazi se unutar sunđerastog tkiva, i predstavlja valjkastu šupljinu u kojoj se proizvodi najveći broj krvnih ćelija u ljudskom telu.
U zavisnosti od oblika, kosti se mogu podeliti na duge kosti, kratke kosti, pljosnate kosti, nepravilne kosti i sazamoidne kosti. Duge kosti poput femura, tibije, fibule, radijusa, ulne i humerusa rastu u dužinu. Pljosnate kosti duže su i šire nego što su debele, a to su kosti lobanje, lopatice i strenum. Kratke kosti jednako se razvijaju u visinu, širinu i dužinu, poput karpusa i tarsusa. Nepravilne kosti, poput kičmenih pršljenova, nemaju ni jedan dominantan morfološki element. U normalnih okolnostima, kosti u ljudskom telu prestaju sa rastom u ranim dvadesetim godinama ili nakon adolescencije.
Nepravilne kosti, za razliku od ostalih vrsta kostiju, nemaju ni jedan dominantnan morfološki element. Ne mogu se svrstati u grupu dugih niti u grupu kratkih kostiju, a po svoj sastavu obliku takođe ne spadaju u grupu pršljenova i kukova.
Neki od problema koji se mogu javiti na nepravilnim kostima su infekcije, povrede, prelomi, osteoporoza i osteomijelitis. Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Osteomijelitis predstavlja oboljenje kod koga nastaje zapaljenje koštane srži izazvano različitim uzročnicima. Uzročnici mogu biti nespecifični ili specifični, pa se, prema uzročnicima osteomijelitis i deli u dve glavne grupe nespecifične infekcije i specifične infekcije poput sifilisa, tifusa i lepre.
Kalcijum je jedan od najvažnijih minerala u ljudskom telu. Kalcijum koji se unosi kroz hranu taloži se u kostima u obliku mineralnih naslaga. Naslage kalcijuma podstiču obnavljanje kostiju i čine kosti jačim i otpornijim.
Koja je funkcija nepravilnih kostiju?
Nepravilne kosti vrše nekoliko različitih funkcija u telu. Neke od njih su:
- Omogućavanje kretanja ledja i karlice
- Skladištenje minerala poput kalcijuma, fosfora, natrijuma i magnezijuma
- Pružanje podrške i stabilnsti telu
