Šta su nadbubrežne žlezde?
Nadbubrežne žlezde su dve male žlezde koje se nalaze na gornjim polovinama bubrega. Obe nadbubrežne žlezde dugačke su oko 5 a široke oko 2,5 cm. Ove žlezde su trouglastog oblika žućkasto-braon boje, i teške su oko 5 grama.
Desna nadbubrežna žlezda nalazi se neposredno pored donje šuplje vene. Donja šuplja vena je vena koja prenosi krv iz nogu i trbušne šupljine nazad u srce. Desna nadbubrežna žlezda obično ima jednu nadbubrežnu venu koja se uliva direktno u nju. Leva nadbubrežna žlezda nalazi se neposredno uz aortu. Aorta je najveća arterija u ljudskom telu koja je zadužena za prenos krvi iz srca u ostale delove tela. Uz levu nadbubrežnu žlezdu nalaze se i debelo crevo, želudac i slezina. Leva nadbubrežna žlezda takođe ima jednu nadbubrežnu venu koja se uliva direktno u bubrežnu venu. I leva i desna nadbubrežna žlezda dobijaju krv iz bezbroj manjih i većih krvnih sudova koji dolaze iz dijafragme, krvnih sudova bubrega i aorte.
Nadbubrežne žlezde sastoje iz dva različita sloja – korteksa i medule. Korteks, odnosno kora nadbubrežne žlezde sastoji se od tri odvojena sloja tkiva. Svaki od ovih slojeva specijalizovan je za proizvodnju jedne vrste hormonalnih steroida. Glomerularni sloj je površinski sloj kore nadbubrežne žlezde, i u njemu se proizvode aldotestosteron i drugi hormoni poput minerlokortikoida. Mineralokortikoidi igraju ključnu ulogu u regulisanju odnosa soli i vode u ljudskom telu. Središnji sloj kore nadbubrežne žlezde zadužen je za proizvodnju kortizona, kortizola i kortikosterona. Kortikosteron vrsta je ugljenog hidrata koji služi kao zamena aktivnog glukokortikoida. Ova tri hormona neophodna su za uspostavljanje i održavanje normalne funkcije metabolizma i podsticanje rada imunološkog sistema. Mrežasti sloj kore nadbubrežne žlezde nalazi se na unutrašnjoj strani kore, i u njemu se vrši proizvodnja polnih hormona, i to najviše androgena. U ovom sloju takođe se proizvode i progesteron i estrogen.
Medula, odnosno srž nadbubrežne žlezde, nalazi se u unutrašnjosti ove žlezde i okružena je korom. Srž nadbubrežne žlezde sačinjena je od nepravilnih ćelijskih nizova koji proizvode dve različite vrste neurotransmitera – adrenalin i noradrenalin. Ova dva hormona imaju slično dejstvo kao simpatički nervni sistem, i luče se u toku fizičke aktivnosti i stresnim situacijama. Ovi hormoni podstiču brži rad srca, povećavaju krvni pritisak, šire zenice, itd. Lučenje hormona u srži nadbubrežne žlezde kontroliše hormon štitne žlezde koji se naziva ACTH.
U koliko se u žlezdama proizvodi manje ili više hormona nego što je neophodno za normalno funkcionisanje tela može doći do pojave mnogobrojnih bolesti. Insuficijencija nadbubrežne žlezde javlja se kada se unutar žlezde ne proizvodi dovoljno hormona. Ova bolest može imati smrtan ishod ukoliko se ne leči na vreme. U slučajevima kada se u nadbubrežnoj žlezdi luči prevelika količina hormona, može doći do pojave Kušingovog sindroma (povišenog nivoa kortizola), primarnog hiperaldosteronizma (povišenog nivoa aldosterona), kao i paraganglioma (povišenog nivoa adrenalina u krvi). Kod svih prethodno navedenih bolesti neophodno je ustanoviti tačnu dijagnozu kako bi se na vreme započelo sa lečenjem i izbeglo stvaranje posledica opasnih po zdravlje pacijenta.
Koja je funkcija nadbubrežnih žlezda?
U nadbubrežnim žlezdama luče se hormoni koji omogućavaju normalno funkcionisanje organizma. Endokrine lučevine koje potiču iz ove žlezde ispuštaju se direktno u krvotok. Sa druge strane, kod egzokrinog lučenja hormoni se ispuštaju u telesne šupljine ili se izbacuju iz tela, kao što je to slučaj sa želudačnim sokovima.
Nadbubrežne žlezde proizvode hormone bez kojih telo ne može normalno da funkcioniše.
