Šta je lakat?
Zglob predstavlja mesto na kome se spaja dve ili više kostiju. Zglobovi omogućavaju pokretljivost tako što daju fleksibilnost celokupnom koštanom sistemu. Lakat je kompleksni zglob koji se nalazi na ruci između proksimlanog i distalnog dela ruke, odnosno između nadlaktice i podlaktice. Lakat omogućava savijanje ruke ka i od tela, kao i rotaciju zgloba i nadlaktice. Pokretljivost koju lakat pruža rukama neophodna je za obavljane prostih pokreta poput hvatanja, pokazivanja prstom i nošenja.
U anatomiji termin “artikulacija” koristi se za opisivanje rasporeda struktura koje povezuju dve ili više susednih koštanih površina. Samim tim, termin artikulacija označava i niz elemenata koji omogućavaju povezanost dva ili više koštanih segmenata. Lakat predstavlja artikulaciju koja se sastoji od tri različita elementa koja su obuhvaćena zajedničkom kapsulom. Ti elementi su humeroulnarni zglob, humeroradijalni zglob i viši radioulnarni zglob. Humerus lakta sastoji se od dva dela: trohleje i unutrašnjeg i spoljašnjeg kapituluma. Trohleja je deo koji se nalazi u neposrednom kontaktu sa ulnom, dok se oba dela kapituluma dodiruju sa radijusom.
Kosti koje se nalaze u zglobu lakta prekrivene su tankim slojem hrskavičnog tkiva. Sam zglob okružen je kapsulom, odnosno čašicom koja sprečava nastanak frikcije tako što podmazuje zglob.
Oko zgloba lakta nalazi se sinovijalna membrana u kojoj se nalazi tečnost. Tečnost iz sinovijalne membrane ispunjava prazan prostor između kostiju i smanjuje jačinu kojom deluju sile trenja. Obimna mreža ligamenata koja se nalazi oko čašice zgloba lakta daju stabilnost laktu i ublažavaju mehanička oštećenja na tom delu tela. Radijalni i ulnarni kolateralni ligamenti povezani su u zglobu lakta i drže radijus i ulnu na mestu. Anularni ligamenti daju strukturu i pružaju podršku kostima nadlaktice. Svi ovi ligamenti zajedno omogućavaju širok spektar kretanja lakta i štite ga od dislokacije.
Postoji nekoliko različitih tipova bolesti koje se mogu javiti na zglobu lakta. Bol u laktu se može javiti kao posledica velikog broja povreda i oboljenja, kao na primer tendonitisa, preloma, dislokacije, infekcija, artritisa, bursitisa i slično. Ukoliko se pojavi bol u laktu ili se primete simptomi koji ukazuju na mogućnost oboljenja lakta neophodno je obratiti se lekaru kako bi se postavila tačna dijagnoza i na vreme započelo sa lečenjem. Neophodno je održati mobilnost i funkcionalnost zglobova lakta kako bi se omogućilo normalno funkcionisanje šaka.
Koja je funkcija lakta?
Lakat omogućava privlačenje i istezanje ruke u radijusu kretanja od 180 stepeni. Zglob lakta takođe omogućava i lateralno pomeranje podlaktice i ručnog zgloba. Radijus kretanja zgloba lakta ograničen je svojom specifičnom građom. Pomeranjem podlaktice dolazi do kompresovanja mekog tkiva koje se nalazi oko zgloba čime se umanjuje njegova fleksibilnost. Lakat takođe igra veoma bitnu ulogu u pružanju stabilnosti ruci prilikom korišćenja šaka.
Od desetina različitih vrsta mišića koji polaze od lakta, šest je zaduženo da kontrolisanje šaka i prstiju. Jedan on najčešćih problema koji se javlja dugotrajnim repetitivnim pokretima šake i podlaktice naziva se teniskim laktom, odnosno epikondilitis. Dugotrajno ponavljanje istih pokreta mogu izazvati povrede na tetivama i dovesti do pojave simptoma poput bola, slabosti i utrnutosti u laktu. Bol u laktu najčešće se može izlečiti mirovanjem. Teže povrede lakta mogu se sanirati nošenjem proteze koja drži zglob lakta u savijenom stanju. Stavljanje leda i zavoja na povređeno mesto može pomoći pri uklanjanju bo
