Šta je kuk?
Kuk je jedan od najvažnijih zglobova u ljudskom telu. Zajedno sa karlicom, kukovi pružaju značajnu podršku izvođenju pokreta u svim smerovima. Kukovi su veoma fleksibilni iako su neki njegovi delovi ograničeni hrskavičnim proširenjima. Kuk se nalazi između bedrene i karlične kosti, i spada u kuglastu vrstu zglobova. Kuglasti zglobovi su vrsta zglobova na čijim se krajevima nalazi izbočeni deo, u ovom slučaju gavica butne kosti odnosno caput femoris. Udubljeni deo kuka je zglobna čašica karlične kosti koja se takođe naziva i acetabulum.
Unutrašnja konstrucija kuka učvršćena je veoma snažnim ligamentima. Najsnažniji i najfleksibiliniji deo kuka nalazi se tačno između butne kosti (feumra) i bočne karlične kosti, i ovaj deo naziva se iliofemoralni ligament. Iliofemoralni ligament najsnažnija je veza u ljudskom telu. U obliku je slova Y i prekriva prednju površinu zgloba čime se uspostavlja uspravam položaj tela bez naprezanja mišića. Kuk spada u sinovijalne zglobove. Sinovijalni zglobovi, odnosno pokretljivi zglobovi, su vrsta zglobova koji omogućavaju normalnu pokretljivost kostiju i daju fleksibilnost skeletalnom sistemu. Sinovijalna tečnost je vrsta telesne tečnosti koja se nalazi unutar ovih zglobova i služi za olakšavanje kretanja. U sinovijalne zglobove osim kukova spadaju i kolena, laktovi, ručni zglobovi, ramena, i nožni članci.
Osim kostiju, u predelu kuka nalaze se i četiri ligamenta, od kojih su tri ekstrakapsularna i jedan intrakapsularni. U vankapsularne elemente spadaju liofemoralni, ischiofemoralni i pubofemoralni ligamenti, koji su priključeni na kosti karlice. Sva tri ligamenta služe za ojačavanje kapsule i smanjivanje opsega pokreta u zglobu. Na ova tri ligamenta vezuje se uvrnuti iliofurski ligament. Ovaj ligament najsnažnija je veza u ljudskom telu i nalazi se u obliku slova Y. Kada se čovek nalazi u uspravnom položaju, ovaj ligament sprečava naginjanje trupa unazad bez ikakvog naprezanja mišića. Kada se čovek nalazi u sedećem položaju, iliofurski ligament postaje opušten, te dozvoljava karlici da se nagne unazad.
Problemi sa kukovima često nastaju kao posledica poremećaja razvoja kuka, povreda ili hroničnih oboljenja. Kojim će se simptomima manifestovati oboljenja kuka zavisi od toga šta ih je uzrokovalo, kao i od toga na kom se tačno delu kuka oboljenje javilo. Osteoartritis, na primer, nastaje kao posledica propadanja hrskavice koja se nalazi na zglobu. Kada se hrskavica stanji dolazi do direktnog kontakta između dve kosti u kuku, što dovodi do stvaranja bola i upale. Ukoliko se primete bilo kakvi bolovi u kuku ili pojava simptoma koji mogu ukazati na neki degenerativni poremećaj kuka obavezno se treba obratiti lekaru. Ustanovljivanjem tačne dijagnoze može se na vreme započeti sa lečenjem čime se izbegava nastanak trajnih posledica.
Koja je funkcija kuka?
Primarna funkcija kuka je pružanje podrške celoj težiini gornjeg dela tela, kao i omogućavanje pokretnosti donjeg dela tela. Zglobovi kuka najbitniji su faktor u održavanju ravnoteže tela. Zahvaljujući veoma snažnim zglobovima kuka omogućeno je normalno hodanje, trčanje i skakanje, kao i sve ostale aktivnosti koje se vrše pokretanjem nogu.
Glava butne kosti može se okretati u svim pravcima (360 stepeni) unutar acetabuluma, a 90 stepeni oko svoje ose. Fleksibilnost koju kukovi imaju povezana je i sa njihovom sposobnošću da izdrže snažnu silu. Za vreme trčanja, snaga tela da izdrži kretanje povećava se sa snagom koja se izbacuje iz tela.
Ukoliko usled bolesti ili povrede dođe do nastanka oštećenja na kuku, neophodno je konstanto raditi na usavršavanju fukncionalnosti i pokretljivosti kukova kroz fizikalnu terapju. U nekim slučajevima neophodno je i zameniti kuk protezom.
