Šta su kratke kosti?
Kosti su izuzetno specijalizovano vezivno tkivo koje se sastoji od mešavine guste organske matrice i neorganskih mineralnih komponenti. Kosti se karakterišu čvrstoćom i mehaničkom otpornošću. Kosti međusobno variraju po obliku, veličini i gustoći, a sve zajedno formiraju skeletni sistem.
Površina kosti prekrivena je periosteumom, membranom odgovornom za process rasta kostiju i formaciju kalusa kod pojave fraktura. Čvrsti deo kosti (korteks), koji predstavlja sloj guste koštane materije nalazi se ispod periosteuma; ispod čvrstog dela kosti nalazi se sunđerasti deo (takođe nazvan trabekule), u kome se nalazi koštana srž odgovorna za proizvodnju krvnih ćelija.
Zavisno od oblika koji imaju, kosti se dele na duge, pljosnate, kratke i nepravilne. Duge kosti pretežno rastu u dužinu (među njih spadaju butna kost, golenjača, lisnjača, žbica, lakatna kost, nadlaktica); pljosnate kosti karakterišu se većom širinom i dužinom od debljine (takve su kosti lobanje, lopatica, grudna kost); kratke kosti otprilike se srazmerno razvijaju u sve tri dimenzije (poput kostiju šake i stopala); nepravilne kosti nemaju jedan dominantan morfološki element (poput pršljenova na primer). U normalnim okolnostima kosti prestanu da rastu kada osoba izađe iz puberteta, odnosno krajem druge i početkom treće decenije života.
Kratke kosti karakterišu se približno istim rastom u sve tri dimenzije (imaju približno kockasti oblik), zbog njihove smanjene pokretljivosti i prisustva u brojnim fasetnim zglobovima. U ljudskom skeletu kratke kosti nalaze se u sastavu šake i stopala. One se sastoje od sunđerastog tkiva oko koga se nalazi čvrsto koštano tkivo.
Među poremećajima vezanim za kratke kosti javljaju se brahidaktilija i ahondroplazija. Brahidaktilija je poznata i kao skraćenje prstiju na rukama i nogama zbog neuobičajeno kratkih kostiju. Ovo stanje se obično nasleđuje, mada može biti simptom nekih genetskih poremećaja. Postoje različiti oblici brahidaktilije(Tip A, B, C, D, E), zavisno od toga kod koje kosti se skraćenje javlja. Još jedno oboljenje iz ove grupe poznato je kao ahondroplazija, karakteriše se jedinstvenim oblikom patuljastog rasta i deformiteta kostiju. To je često nasledno oboljenje koje se javlja zbog poremećaja u formiranju kostiju. U oba slučaja lečenje nije neophodno, međutim, ukoliko se javljaju neki od problema (poput otežanog hoda ili nemogućnosti hvatanja predmeta), preporučuje se fizikalna terapija.
Kalcijum je veoma važna komponenta svakodnevne ishrane. Kalcijum koji se unese skladišti se u kostima kao vrsta mineralnog depozita koji pomaže u jačanju kostiju i u očuvanju njihovog zdravlja.
Koja je uloga kostiju?
Kratke kosti imaju različite uloge u ljudskom organizmu:
- Daju potporu i stabilnost čak i u fazi mirovanja.
- Interakcijom sa mišićima i tetivama, omogućavaju pokretanje ekstremiteta.
- Daju snagu, čvrstinu i pokretljivost delovima tela u kojima se nalaze.
- Kao i sve druge kosti, predstavljaju zalihe minerala poput kalcijuma, fosfora, natrijuma i magnezijuma, osnovnih za regulisanje brojnih fizioloških procesa.
