Šta je jetra?
Jetra je najveća žlezda u ljudskom telu. Jetra ima važnu ulogu u metabolizmu u kome obavlja mnoštvo funkcija, uključujući detoksifikaciju, odlaganje glikogena i proizvodnju proteina krvi. Jetra takođe proizvodi žuč, koja je važna prilikom varenja. Medicinski termini koji su u vezi sa jetrom, uglavnom počinju sa hepato- od grčke reči za jetru, hepar. Kod odraslih ljudi jetra je mekan, smeđocrveni organ klinastog oblika, najveći organ u trbušnoj šupljini, a nalazi se sa desne strane trbušne šupljine, neposredno ispod dijafragme.
Jetra je pomoćna probavna žlezda koja proizvodi žuč i alkalna jedinjenja koja koja pomažu u procesu varenja hrane. Jetra je takođe zadužena i za uspostavljanje i održavanje normalnog odbrambenog mehanizma i preradu otrovnih supstanci.
Jetra je velika žlezda i kod odraslog čoveka teška je između 1,2 i 1,6 kilograma. Sastoji se od 2 režnja, odnosno lobusa, od kojih je desni skoro 6 puta veći od levog. Gornja granica desnog režnja nalazi se u visini petog rebra, a donja ivica nalazi se na desnoj strani tačno ispod prsnog koša. Levi režanj ide koso i svojim vrhom dotiče levu stranu dijafragme. Jetra prekrivena vezivnim omotačem kroz koji na donjoj strani jetre, između levog i desnog režnja, ulaze grane jetrene arterije i portalne vene. U jetri se nalazi dvostruko krvno-nervni sistem. Oko 80% krvi ulazi u jetru portalnim krvotokom kroz venu porte, a oko 20 % kroz arteriju hepatiku, što čini jetru bogato opskrbljenom krvlju. Protok krvi kroz jetru iznosi oko 1,5 litara u minutu. Hepatičnom arterijom jetra dobija hranu i kiseonik, a portalnim krvotokom u nju dospevaju hranljive materije i ostali sastojci koji su apsorbovani u probavnom sistemu.
Jetra je deo endokrinog sistema tela u kome se odvija najveći deo proizvodnje hormona. Hormoni su supstance neophodne za obavljanje svih telesnih i metaboličnih fukncija. U jetri se proizvodi žuč koja se koristi pri razlaganju i varenju masti. Jetra je takođe mesto gde se skladišti najveća količina glikogena u telu. Naslage glikogena čini skoro 7,6% procenata celokupne težine jetre.
Jetra je ogran veoma podložan bolestima. Virusne infekcije, preterano konzumiranje alkohola, pušenje, konzumiranje droga i hrane koja sadrži veliku količinu masti samo su neke od stvari koje mogu dovesti do stvaranja oštećenja na jetri. Ciroza jetre je bolest koju karakteriše hronična upala jetre. Ova bolest uništava ćelije jetre i izaziva pojavu ožiljaka. Ukoliko na površini i u unutrašnjosti jetre dođe do stvaranja prevelike količine ožiljačnog tkiva jetra se može nepopravljivo oštetiti. Masna jetra takođe je jedna od bolesti koje se mogu javiti na jetri. Masna jetra nastaje preteranim nakupljanjem trigrlicerida u ćelijama jetre. Najrasprostranjenija bolest jetre je hepatitis. Hepatitis je bolest koja nastaje infekcijom virusa hepatitisa (HAV, HBV, HCV, HDV, HEV, HGV) i to putem seksualnog odnosa i kontakta sa zaraženom krvlju ili plaznom. Hepatitis se takođe može javiti i kao posledica raka ili autoimunih bolesti. Najčešće vrste hepatitisa su hepatitis B i hepatitis C.
Infekcije jetre mogu se uspešno lečiti antivirusnim terapijama. Međutim, bez obzira na veliki broj lekova koji mogu sanirati posledice infekcije jetre, ne postoji terapija koja može izlečiti teža oštećenja na jetri. Za sada, transplantacija jetre je jedini način da se omogući normalno funkcionisanje tela nakon težih oštećenja ovog organa. Uravnotežena ishrana i redovna fizička aktivnost dve su stvari kojima se može sprečiti nastanak oštećenja na jetri usled bolesti i infekcija. Ishrana bogata voćem i povrćem koja sadrži malu količinu masti omogućiće normalno funkcionisanje jetre. Takođe se savetuje i izbegavanje alkohola i cigareta.
Koja je funkcija jetre?
Jetra vrši mnoštvo različitih funkcija koje omogućavaju normalno funkcionisanje tela. U jetri se proizvodi žuč koja olakšava razlaganje i varenje masne hrane. Žuč takođe učestvuje u proizvodnji triglicerida i holesterola. Jetra je takođe veoma bitan organ u kome se metabolišu proteini. Jetra filtrira toksični otpad iz krvi i reguliše nivo šećera.
Ćelije jetre, odnosno hepatociti, uspešno eliminišu mast, trigliceride i holesterol iz krvi. Ove ćelije spajaju se i čine veoma specifičnu vrstu ćelijske strukture i grade gladak endoplazmični retikulum.
U jetri se proizvodi i žuč, žuta ili zelenkasta tečnost koja pomaže pri procesu varenja masti. Žuč povećava sposobnost tela da apsorbuje masti, čime se povećava količina vitamina D, E, K i A koje telo upija iz triglicerida. Pored uloge u probavi, žuč služi i kao put izlučivanja bilirubina. Bilirubin je nusprodukt ćelija jetre koji nastaje kao posledica raspadanje hemoglobina i drugih hemoproteina. Oko 80% bilirubina nastaje razgradnjom eritrocita, a iz organizma se eliminiše putem izmeta.
Deo žuči koja se proizvodi u jetri prolazi kroz dvanaestopalačno crevo, dok se deo sakuplja u žučnoj kesi gde se skladišti dok mast iz hrane ne dospe u creva. Tada se žuč izlučuje u dvanaestopalačno crevo kako bi se omogućilo metabolisanje masti. Žutica je oboljenje jetre koje nastaje kada se soli žučne kiseline ne izluče iz jetre. Jedan od najvidljivijih simptoma žutice je neprirodna žuta boja kože.
Glikogen, vitamin B12, gvožđe i bakar samo su neke od supstanci koje se talože u jetri. Glikogen koji se nalazi u jetri obično se pretvara u glukoznu plazmu. Postoji nekoliko različitih vrsta ćelija jetre. Kupferove ćelije raspoređene su uz zidove jetrenih sinusoida i pripadaju retikuloendotelnom sistemu. Ova vrsta ćelija funkcioniše kao sistem filtriranja krvi, i uklanja ostarele ćelije crvenih krvnih zraca. Kupferove ćelije takođe omogućavaju normalno funkcionisanje slezine, čija je funkcija podsticanje rada imunološkog sistema ukoliko se u telu pojave patogene materije. Jetra je organ koji predstavlja centralni deo imunološkog sistema i zadužena je za filtriranje i uklanjanje najvećeg procenta toksina i otpadnih materija iz krvi.
